Példabeszédek 2
1 Fiam, ha elfogadod mondásaimat és parancsaimat magadnál rejted,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 figyeltetve füledet a bölcsségre, szívedet az értelemre hajtod;
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 bizony, ha az értelmességet hívod, az értelemért hallatod szavadat;
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 ha keresed azt, mint az ezüstöt, s mint a kincseket kutatod:
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 akkor megérted az Isten félelmét, s Isten megismerését találod.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 Mert az Örökkévaló ad bölcsességet, szájából tudást és értelmet;
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 üdvöt tartogat az egyeneseknek, pajzsa ő a gáncstalanul járóknak,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 megóva a jognak ösvényeit és őrizve jámborainak útját.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Akkor értesz igazságot és jogot és egyenességet – a jónak minden nyomdokát.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 Mert bölcsesség jut szívedbe, és tudás kedves lesz a lelkednek.
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 Meggondolás fog őrködni feletted, értelem meg fog óvni tégedet.
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 Hogy megmentsen téged a rossznak útjától, embertől, ki ferdeségeket beszél,
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 a kik elhagyják az egyenesség ösvényeit, hogy járjanak sötétség útjain;
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 kik örülnek azon, hogy rosszat tesznek, vígadnak a rossznak ferdeségén;
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 kik ösvényeiken fonákok s álnokok a nyomdokaiban.
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Hogy megmentsen téged idegen asszonytól, idegen nőtől, ki simává tette mondásait;
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 ki elhagyta ifjúkori társát és Istene szövetségét elfelejtette.
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 Mert halálra hanyatlik az ő házával és az árnyakhoz nyomdokai.
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Mind, a kik bemennek hozzá, nem térnek vissza s nem érik el az élet ösvényeit.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Azért, hogy járj a jóknak útján s megőrizzed az igazak ösvényeit.
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 Mert az egyenesek fogják lakni az országot és a gáncstalanok megmaradnak benne.
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 De a gonoszok ki fognak irtatni az országból és a hűtlenkedőket kiszakítják belőle.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
