Jób 8
1 Felelt a Súachbeli Bildád és mondta:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 Meddig beszélsz efféléket? hatalmas szél szádnak mondásai!
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Vajon Isten jogot ferdít-e, avagy igazságot ferdít-e a Mindenható?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Ha fiaid vétkeztek ellene, odabocsátotta őket bűnük kezébe.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Ha te keresve fordulnál Istenhez s a Mindenhatóhoz könyörögnél;
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 ha tiszta és egyenes vagy: bizony most virrasztana feletted s békét adna igazságos hajlékodnak;
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 s ha csekély volt múltad, a te jövőd felette nagy lesz.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Mert kérdezd csak az előbbi nemzedéket s figyelj őseik kutatására;
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 mert mi tegnapiak vagyunk és nincs tudomásunk, mert árnyék napjaink a földön!
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Nemde ők oktatnak majd téged, megmondják neked és szivökből fakasztanak szavakat:
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Magasra nő-e a sás mocsár nélkül, nagyra-e a káka víz híján?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Még rügyében van, le nem szakítható, és minden fűnél előbb szárad el.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Ilyenek az útjai mind az Istenről feledkezőknek s az istentelennek reménye elvész.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 A kinek megszakad a bizodalma és pókháló a menedéke;
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 rátámaszkodik házára, de meg nem áll, hozzá kapaszkodik, de nem marad meg.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Nedvében álló ő a nap előtt, s kertjén túl tejed a hajtása;
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 kőhalmon fonódnak össze gyökerei, kőházat szemel ki magának.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Ha kipusztítják helyéből, megtagadja őt: nem láttalak!
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Lám, az az útjának a vígsága s a porból mások sarjadnak ki.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Lám, Isten nem veti még a gáncstalant s nem fogja kézen a gonosztevőket.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 A míg nevetéssel tölti szájadat s ajkaidat rivalgással,
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 gyűlölőid szégyent öltenek, s nincs meg a gonoszoknak sátra.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
