Jób 41
1 Kihúzod-e a leviátánt horoggal, s kötéllel lenyomod-e nyelvét?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Teszel-e kákagúzst orrába és kampóval átlyukaszthatod-e állkapcsát?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Fog-e könyörögni neked, avagy szelíden beszél-e hozzád?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Köt-e veled szövetséget, veheted-e örökre szolgául?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Játszhatsz-e vele mint madárral, s megkötöd-e leányzóid számára?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Alkudnak-e rajta kalmártársak, szétosztják-e kereskedők közt?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Megrakod-e tüskékkel a bőrét és halászszigonnyal fejét?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Vesd rá kezedet, gondolj harczra – nem teheted többé.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Lám, az ember várakozása megcsalatkozott, hisz már láttára is leterül.
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Nincs vakmerő, ki felingerelné: ki az tehát, ki én elémbe áll?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Ki előzött meg valamivel, hogy fizessek? Mi az egész ég alatt van, enyém az.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Nem hallgathatom el tagjait, sem hatalmának mivoltát, sem testalkatának kellemét.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Ki takarta fel ruhájának felszínét, páros fogsora közé ki hatol be?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Arczának ajtait ki nyitotta fel, fogai körül rettenet!
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Büszkeség pajzsainak csatornái, szoros pecséttel lezárva;
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 egyik éri a másikat, s levegő sem jut közéjök;
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 egyik tapad a másikhoz, összefogódznak s nem válnak szét.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Tüsszentése fényt sugároztat és szemei olyanok mint a hajnal szempillái.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Szájából fáklyák csapnak ki, tüzes sziporkák szökkennek el.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Orrlyukaiból füst megy ki, mint forró üstből kákatörzsön.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Lehelete parazsat lobbant föl, és láng megy ki szájából.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Nyakán erő tanyázik, előtte szökik a csüggedés.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Húsának lafantyúi feszesek, szilárdak rajta, nem fityegnek.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Szíve szilárd mint a kő és szilárd mint az alsó malomkő.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Emelkedésétől hatalmasak félnek, megtöretésétől megzavarodnak.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Ha ki karddal éri, ez nem áll meg benne, sem dárda, kopja s nyílvas.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Szalmának tekinti a vasat, korhadt fának az érczet;
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 meg nem szalasztja az íjj fia, tarlóvá változnak át rajta parittyakövek.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Tarlónak tekinti a buzogányt, s nevet a lándzsának süvítésén.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Alul rajta kiélezett cserepek, cséplőszánt terít az iszapra.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Felforralja, mint a fazekat, a mélységet, olyanná teszi a tengert, mint keverő üstöt.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Mögötte világít egy ösvény, őszhajnak lehet gondolni az árt.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Nincs földön párja neki, mely alkotva van rettenthetetlennek.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Minden magast lenéz, király ő mind a büszke vadak fölött.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
