Jób 34
1 S megszólalt Élíhú és mondta:
Још говори Елијуј и рече:
2 Halljátok, bölcsek, szavaimat, és tudók ti, figyeljetek rám;
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 mert a fül vizsgálja, a szavakat s az íny ízlel, hogy egyék.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Válasszuk magunknak, a mi jog, tudjuk meg egymás közt, mi a jó.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 Mert azt mondta Jób: igazam van, de Isten elvette jogomat.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Jogom ellenére hazudjak-e? Végzetes a nyíl, mely talált, bűntett nélkül.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Ki oly férfi, mint Jób, ki mint vizet issza a gúnyt;
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 s elmegy társulni jogtalanság cselekvőivel és járni gonoszság embereivel!
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 Mert azt mondta: nincs haszna a férfinak, midőn Istennél kedvessé teszi magát.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Azért, ész emberei, hallgassatok reám, távol legyen Isten a gonoszságtól s a Mindenható a jogtalanságtól!
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 Mert az ember művét megfizeti neki s a férfi útja szerint, úgy juttat neki.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Úgy bizony, Isten nem tesz gonoszságot, és a Mindenható nem ferdít jogot.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Ki bízta reá a földet, s ki tette reá az egész világot?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 Ha csak önnönmagára fordítaná szívét, önnönmagához visszavonná szellemét és leheletét:
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 kimúlna minden halandó együttesen s az ember porhoz térne vissza.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Ha tehát van értelem, halljad ezt, figyelj beszédem szavára.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Vajon ki a jogot gyűlöli, kormányozhat-e, avagy az igazságost, hatalmast kárhoztathatod-e?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Mondhatni-e királynak: alávaló, nemeseknek: gonosz?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 A ki nem tekintette fejedelmek személyét a nem tűntette ki az előkelőt a szegénnyel szemben, mert kezeinek műve mindannyian.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Pillanat alatt meghalnak, és éjfélkor megrendül a nép s eltűnik s elmozdítják a zsarnokot – nem kézzel.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Mert szemei rajta vannak az ember útjain, és mind a lépéseit látja.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 Nincs sötétség, nincs vakhomály, hogy ott elrejtőzzenek a jogtalanság cselekvői.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 Mert nem kell többé ügyelnie az emberre, hogy Istenhez törvényre menjen.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Megtöri a hatalmasakat kutatás nélkül s másokat állít helyökbe.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Ennélfogva ismeri tetteiket, feldúlja őket éjjel és szétűzetnek;
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Mint gonoszokat lecsapta őket, nézőknek a helyén.
Као безбожне разбија их на видику.
27 Mivelhogy eltávoztak mellőle s mind az útjaira nem vetettek ügyet,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 juttatván eléje a sanyarúnak jajkiáltását, hallja is a szegények jajkiáltását.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 S ha Ő nyugalmat szerez, ki kárhoztatná őt, s ha elrejti arczát, ki láthatja őt – mind népen, mind emberen egyaránt;
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 nehogy uralkodjék istentelen ember, nehogy legyenek népnek tőrei.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Mert Istennek mondhatni-e: bűnhődöm, bár nem vétettem;
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 a mit nem látok, arra taníts te, ha jogtalanságot cselekedtem, nem teszem többé?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Vélekedésed szerint fizessen-e, inert megvetetted, mert te választasz s nem én? A mit tudsz, mondd el!
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Eszes emberek megmondják nekem, s bölcs férfiú, ki rám hallgat:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Jób nem tudással beszél és szavai nem belátással valók.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Vajha vizsgáltatnék Jób mindvégig válaszai miatt jogtalan emberek módjára;
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 mert vétkéhez hozzá tesz bűntettet, tapsolgat köztünk és sokasítja mondásait Istenhez.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
