Jób 28
1 Mert van az ezüstnek eredete és helye az aranynak, ahol olvasztják;
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 a vasat a porból veszik és rézzé öntik meg a követ.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Véget vetett a sötétségnek és végesvégig kutatja át a homálynak és vakhomálynak kövét.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Aknát tört távol a lakóktól; a kik elfelejtvék a lábtól, lebegtek, bolyongtak, távol a halandóktól.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 A föld – belőle ered a kenyér, s alatta fel van dúlva, mint tűzzel.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Zafírnak helye az ő kövei, s aranyporai vannak.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Ösvény az, melyet nem ismer ragadozó madár s nem villant rá a sólyom szeme;
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 nem tiporták meg a büszke vadak, nem vonult el rajta oroszlán.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 A kovára nyújtotta ki kezét, feldúlta tövükből a hegyeket.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 A sziklákban csatornákat hasított s minden drágaságot meglátott a szeme.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Hogy ne könnyezzenek, elkötötte a vízereket s a rejtelmet napvilágra hozza.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 De a bölcsesség honnan található és merre van az értelem helye?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Halandó nem ismeri a becsét a nem található az élők országában.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 A mélység mondta: nincs bennem, s a tenger mondta: nincsen nálam.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Finom arany nem adható helyébe s árául nem mérhető le ezüst;
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 nem mérhető föl Ófir színaranyával, drága sóhammal és zafírral;
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 nem ér fel vele arany és üveg, se nem cserében érte aranyedény;
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 a korál és kristály nem is említhető, s a bölcsesség birtoka gyöngyöknél külőmb;
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 nem ér fel vele Kús topáza, tiszta színarannyal nem mérhető fel.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 A bölcsesség tehát honnan jön, s merre van az értelem helye?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 El van az rejtve minden élőnek szeme elől, s az ég madarai elől eltakarva.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Enyészet és halál mondták: füleinkkel hallottuk hírét.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Isten érti az útját és ő tudja helyét.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Mert ő a föld széléig tekint, a mi az egész ég alatt van, látja,
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 hogy a szélnek súlyát szabja, s a vizet mérték szerint határozza meg.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Midőn az esőnek törvényt szabott és tat a mennydörgő villámnak:
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 akkor látta őt, számba foglalta, megállapította, át is kutatta;
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 és mondta az embernek: lám, az Istenfélelem – az bölcsesség, s a rossztól távozni – értelem.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
