Jób 24
1 Miért nincsenek eltéve a Mindenható által idők s ismerői nem láthatják meg az ő napjait?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Határokat tolnak el, nyájat raboltak s legeltették.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Árvák szamarát elhajtják, zálogul veszik özvegy marháját.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Az útról elhajtják a szűkölködőket, egyaránt elbújtak az ország szegényei.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Lám, akár vadszamarak a pusztákban, kimentek dolgukra az eledelt keresve: sivatag neki kenyere a gyermekek számára.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 A mezőn learatják abrakjukat s tallóznak a gonosznak szőlőjében.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Meztelenül hálnak, öltözet híján s nincs takarójuk a hidegben;
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 hegyek záporától átáznak s menedék híján sziklát ölelnek.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Emlőtől elrabolják az árvát s a mi rajta van a szegényen, zálogul veszik;
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 meztelenül járnak öltözet híján s éhesen hordanak kévét.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Falaik között olajat készítenek, a présházakban sajtoltak és szomjaztak.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 A városból emberek hörögnek, a megöltek lelke könyörög és Isten ügyet sem vet a fonákságára.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Azok vannak a világosság ellen lázadók közt, nem ismerték fel útjait s nem laktak ösvényein.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Virradatra fölkel a gyilkos, megöli a szegényt és szűkölködőt, éjjel pedig olyan lesz mint a tolvaj.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 A házasságtörő szeme leste az alkonyatot, mondván nem pillant meg engem szem, és leplet tesz arczára.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 Sötétben betörnek házakba, nappal elzárták magukat, nem ismerik a világosságot;
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 mert egyaránt reggel nekik a vakhomály, mert ismerik a vakhomály rémségeit.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Gyorsan eltűnik a víz színén, átkozott a birtokuk az országban, nem fordul a szőlők útjára.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Elfelejti őt az anyaméh, édesnek találja a féreg; többé nem emlékeznek rá, s mint a fa, megtöretik a jogtalanság:
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 a ki kifosztja a magtalan nőt, ki nem szül, s az özveggyel nem tesz jót.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Ereje által tartós életű a hatalmas, fennmarad, bár nem bízik életében.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Megadja neki, hogy bizton támaszkodik, és szemei rajta vannak útjaikon.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Emelkedtek, kevés még s nincsenek, aláhanyatlottak, mint minden elkapatnak s mint kalász feje levágatnak.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 S ha nem így van, ki hazudtol meg engem, hogy semmivé tegye szavamat?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
