भजन संहिता 44
1 १ प्रधान बजानेवाले के लिये कोरहवंशियों का मश्कील हे परमेश्वर, हमने अपने कानों से सुना, हमारे बापदादों ने हम से वर्णन किया है, कि तूने उनके दिनों में और प्राचीनकाल में क्या-क्या काम किए हैं।
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 २ तूने अपने हाथ से जातियों को निकाल दिया, और इनको बसाया; तूने देश-देश के लोगों को दुःख दिया, और इनको चारों ओर फैला दिया;
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 ३ क्योंकि वे न तो अपनी तलवार के बल से इस देश के अधिकारी हुए, और न अपने बाहुबल से; परन्तु तेरे दाहिने हाथ और तेरी भुजा और तेरे प्रसन्न मुख के कारण जयवन्त हुए; क्योंकि तू उनको चाहता था।
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 ५ तेरे सहारे से हम अपने द्रोहियों को ढकेलकर गिरा देंगे; तेरे नाम के प्रताप से हम अपने विरोधियों को रौंदेंगे।
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 १३ तू हमारे पड़ोसियों से हमारी नामधराई कराता है, और हमारे चारों ओर के रहनेवाले हम से हँसी ठट्ठा करते हैं।
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 १४ तूने हमको अन्यजातियों के बीच में अपमान ठहराया है, और देश-देश के लोग हमारे कारण सिर हिलाते हैं।
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 २२ परन्तु हम दिन भर तेरे निमित्त मार डाले जाते हैं, और उन भेड़ों के समान समझे जाते हैं जो वध होने पर हैं।
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
