अय्यूब 19
А Јов одговори и рече:
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 ३ इन दसों बार तुम लोग मेरी निन्दा ही करते रहे, तुम्हें लज्जा नहीं आती, कि तुम मेरे साथ कठोरता का बर्ताव करते हो?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 ७ देखो, मैं उपद्रव! उपद्रव! चिल्लाता रहता हूँ, परन्तु कोई नहीं सुनता; मैं सहायता के लिये दुहाई देता रहता हूँ, परन्तु कोई न्याय नहीं करता।
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 १० उसने चारों ओर से मुझे तोड़ दिया, बस मैं जाता रहा, और मेरी आशा को उसने वृक्ष के समान उखाड़ डाला है।
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 १३ “उसने मेरे भाइयों को मुझसे दूर किया है, और जो मेरी जान-पहचान के थे, वे बिलकुल अनजान हो गए हैं।
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 १५ जो मेरे घर में रहा करते थे, वे, वरन् मेरी दासियाँ भी मुझे अनजान गिनने लगीं हैं; उनकी दृष्टि में मैं परदेशी हो गया हूँ।
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 १९ मेरे सब परम मित्र मुझसे द्वेष रखते हैं, और जिनसे मैंने प्रेम किया वे पलटकर मेरे विरोधी हो गए हैं।
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 २७ उसका दर्शन मैं आप अपनी आँखों से अपने लिये करूँगा, और न कोई दूसरा। यद्यपि मेरा हृदय अन्दर ही अन्दर चूर-चूर भी हो जाए,
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 २९ तो तुम तलवार से डरो, क्योंकि जलजलाहट से तलवार का दण्ड मिलता है, जिससे तुम जान लो कि न्याय होता है।”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
