< תהילים 78 >

משכיל לאסף האזינה עמי תורתי הטו אזנכם לאמרי פי׃ 1
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
אפתחה במשל פי אביעה חידות מני קדם׃ 2
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
אשר שמענו ונדעם ואבותינו ספרו לנו׃ 3
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
לא נכחד מבניהם לדור אחרון מספרים תהלות יהוה ועזוזו ונפלאותיו אשר עשה׃ 4
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
ויקם עדות ביעקב ותורה שם בישראל אשר צוה את אבותינו להודיעם לבניהם׃ 5
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
למען ידעו דור אחרון בנים יולדו יקמו ויספרו לבניהם׃ 6
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
וישימו באלהים כסלם ולא ישכחו מעללי אל ומצותיו ינצרו׃ 7
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
ולא יהיו כאבותם דור סורר ומרה דור לא הכין לבו ולא נאמנה את אל רוחו׃ 8
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
בני אפרים נושקי רומי קשת הפכו ביום קרב׃ 9
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
לא שמרו ברית אלהים ובתורתו מאנו ללכת׃ 10
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
וישכחו עלילותיו ונפלאותיו אשר הראם׃ 11
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
נגד אבותם עשה פלא בארץ מצרים שדה צען׃ 12
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
בקע ים ויעבירם ויצב מים כמו נד׃ 13
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
וינחם בענן יומם וכל הלילה באור אש׃ 14
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
יבקע צרים במדבר וישק כתהמות רבה׃ 15
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
ויוצא נוזלים מסלע ויורד כנהרות מים׃ 16
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
ויוסיפו עוד לחטא לו למרות עליון בציה׃ 17
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
וינסו אל בלבבם לשאל אכל לנפשם׃ 18
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
וידברו באלהים אמרו היוכל אל לערך שלחן במדבר׃ 19
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
הן הכה צור ויזובו מים ונחלים ישטפו הגם לחם יוכל תת אם יכין שאר לעמו׃ 20
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
לכן שמע יהוה ויתעבר ואש נשקה ביעקב וגם אף עלה בישראל׃ 21
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
כי לא האמינו באלהים ולא בטחו בישועתו׃ 22
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
ויצו שחקים ממעל ודלתי שמים פתח׃ 23
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
וימטר עליהם מן לאכל ודגן שמים נתן למו׃ 24
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
לחם אבירים אכל איש צידה שלח להם לשבע׃ 25
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
יסע קדים בשמים וינהג בעזו תימן׃ 26
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
וימטר עליהם כעפר שאר וכחול ימים עוף כנף׃ 27
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
ויפל בקרב מחנהו סביב למשכנתיו׃ 28
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
ויאכלו וישבעו מאד ותאותם יבא להם׃ 29
И наједоше се и даде им шта су желели.
לא זרו מתאותם עוד אכלם בפיהם׃ 30
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
ואף אלהים עלה בהם ויהרג במשמניהם ובחורי ישראל הכריע׃ 31
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
בכל זאת חטאו עוד ולא האמינו בנפלאותיו׃ 32
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
ויכל בהבל ימיהם ושנותם בבהלה׃ 33
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
אם הרגם ודרשוהו ושבו ושחרו אל׃ 34
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
ויזכרו כי אלהים צורם ואל עליון גאלם׃ 35
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
ויפתוהו בפיהם ובלשונם יכזבו לו׃ 36
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
ולבם לא נכון עמו ולא נאמנו בבריתו׃ 37
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
והוא רחום יכפר עון ולא ישחית והרבה להשיב אפו ולא יעיר כל חמתו׃ 38
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
ויזכר כי בשר המה רוח הולך ולא ישוב׃ 39
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
כמה ימרוהו במדבר יעציבוהו בישימון׃ 40
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
וישובו וינסו אל וקדוש ישראל התוו׃ 41
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
לא זכרו את ידו יום אשר פדם מני צר׃ 42
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
אשר שם במצרים אתותיו ומופתיו בשדה צען׃ 43
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
ויהפך לדם יאריהם ונזליהם בל ישתיון׃ 44
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
ישלח בהם ערב ויאכלם וצפרדע ותשחיתם׃ 45
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
ויתן לחסיל יבולם ויגיעם לארבה׃ 46
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
יהרג בברד גפנם ושקמותם בחנמל׃ 47
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
ויסגר לברד בעירם ומקניהם לרשפים׃ 48
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
ישלח בם חרון אפו עברה וזעם וצרה משלחת מלאכי רעים׃ 49
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
יפלס נתיב לאפו לא חשך ממות נפשם וחיתם לדבר הסגיר׃ 50
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
ויך כל בכור במצרים ראשית אונים באהלי חם׃ 51
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
ויסע כצאן עמו וינהגם כעדר במדבר׃ 52
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
וינחם לבטח ולא פחדו ואת אויביהם כסה הים׃ 53
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
ויביאם אל גבול קדשו הר זה קנתה ימינו׃ 54
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
ויגרש מפניהם גוים ויפילם בחבל נחלה וישכן באהליהם שבטי ישראל׃ 55
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
וינסו וימרו את אלהים עליון ועדותיו לא שמרו׃ 56
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
ויסגו ויבגדו כאבותם נהפכו כקשת רמיה׃ 57
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
ויכעיסוהו בבמותם ובפסיליהם יקניאוהו׃ 58
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
שמע אלהים ויתעבר וימאס מאד בישראל׃ 59
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
ויטש משכן שלו אהל שכן באדם׃ 60
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
ויתן לשבי עזו ותפארתו ביד צר׃ 61
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
ויסגר לחרב עמו ובנחלתו התעבר׃ 62
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
בחוריו אכלה אש ובתולתיו לא הוללו׃ 63
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
כהניו בחרב נפלו ואלמנתיו לא תבכינה׃ 64
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
ויקץ כישן אדני כגבור מתרונן מיין׃ 65
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
ויך צריו אחור חרפת עולם נתן למו׃ 66
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
וימאס באהל יוסף ובשבט אפרים לא בחר׃ 67
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
ויבחר את שבט יהודה את הר ציון אשר אהב׃ 68
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
ויבן כמו רמים מקדשו כארץ יסדה לעולם׃ 69
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
ויבחר בדוד עבדו ויקחהו ממכלאת צאן׃ 70
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
מאחר עלות הביאו לרעות ביעקב עמו ובישראל נחלתו׃ 71
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
וירעם כתם לבבו ובתבונות כפיו ינחם׃ 72
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.

< תהילים 78 >