< תהילים 78 >
משכיל לאסף האזינה עמי תורתי הטו אזנכם לאמרי פי׃ | 1 |
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
אפתחה במשל פי אביעה חידות מני קדם׃ | 2 |
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
אשר שמענו ונדעם ואבותינו ספרו לנו׃ | 3 |
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
לא נכחד מבניהם לדור אחרון מספרים תהלות יהוה ועזוזו ונפלאותיו אשר עשה׃ | 4 |
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
ויקם עדות ביעקב ותורה שם בישראל אשר צוה את אבותינו להודיעם לבניהם׃ | 5 |
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
למען ידעו דור אחרון בנים יולדו יקמו ויספרו לבניהם׃ | 6 |
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
וישימו באלהים כסלם ולא ישכחו מעללי אל ומצותיו ינצרו׃ | 7 |
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
ולא יהיו כאבותם דור סורר ומרה דור לא הכין לבו ולא נאמנה את אל רוחו׃ | 8 |
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
בני אפרים נושקי רומי קשת הפכו ביום קרב׃ | 9 |
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
לא שמרו ברית אלהים ובתורתו מאנו ללכת׃ | 10 |
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
וישכחו עלילותיו ונפלאותיו אשר הראם׃ | 11 |
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
נגד אבותם עשה פלא בארץ מצרים שדה צען׃ | 12 |
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
בקע ים ויעבירם ויצב מים כמו נד׃ | 13 |
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
וינחם בענן יומם וכל הלילה באור אש׃ | 14 |
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
יבקע צרים במדבר וישק כתהמות רבה׃ | 15 |
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
ויוצא נוזלים מסלע ויורד כנהרות מים׃ | 16 |
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
ויוסיפו עוד לחטא לו למרות עליון בציה׃ | 17 |
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
וינסו אל בלבבם לשאל אכל לנפשם׃ | 18 |
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
וידברו באלהים אמרו היוכל אל לערך שלחן במדבר׃ | 19 |
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
הן הכה צור ויזובו מים ונחלים ישטפו הגם לחם יוכל תת אם יכין שאר לעמו׃ | 20 |
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
לכן שמע יהוה ויתעבר ואש נשקה ביעקב וגם אף עלה בישראל׃ | 21 |
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
כי לא האמינו באלהים ולא בטחו בישועתו׃ | 22 |
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
ויצו שחקים ממעל ודלתי שמים פתח׃ | 23 |
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
וימטר עליהם מן לאכל ודגן שמים נתן למו׃ | 24 |
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
לחם אבירים אכל איש צידה שלח להם לשבע׃ | 25 |
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
יסע קדים בשמים וינהג בעזו תימן׃ | 26 |
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
וימטר עליהם כעפר שאר וכחול ימים עוף כנף׃ | 27 |
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
ויפל בקרב מחנהו סביב למשכנתיו׃ | 28 |
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
ויאכלו וישבעו מאד ותאותם יבא להם׃ | 29 |
И наједоше се и даде им шта су желели.
לא זרו מתאותם עוד אכלם בפיהם׃ | 30 |
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
ואף אלהים עלה בהם ויהרג במשמניהם ובחורי ישראל הכריע׃ | 31 |
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
בכל זאת חטאו עוד ולא האמינו בנפלאותיו׃ | 32 |
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
ויכל בהבל ימיהם ושנותם בבהלה׃ | 33 |
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
אם הרגם ודרשוהו ושבו ושחרו אל׃ | 34 |
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
ויזכרו כי אלהים צורם ואל עליון גאלם׃ | 35 |
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
ויפתוהו בפיהם ובלשונם יכזבו לו׃ | 36 |
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
ולבם לא נכון עמו ולא נאמנו בבריתו׃ | 37 |
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
והוא רחום יכפר עון ולא ישחית והרבה להשיב אפו ולא יעיר כל חמתו׃ | 38 |
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
ויזכר כי בשר המה רוח הולך ולא ישוב׃ | 39 |
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
כמה ימרוהו במדבר יעציבוהו בישימון׃ | 40 |
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
וישובו וינסו אל וקדוש ישראל התוו׃ | 41 |
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
לא זכרו את ידו יום אשר פדם מני צר׃ | 42 |
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
אשר שם במצרים אתותיו ומופתיו בשדה צען׃ | 43 |
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
ויהפך לדם יאריהם ונזליהם בל ישתיון׃ | 44 |
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
ישלח בהם ערב ויאכלם וצפרדע ותשחיתם׃ | 45 |
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
ויתן לחסיל יבולם ויגיעם לארבה׃ | 46 |
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
יהרג בברד גפנם ושקמותם בחנמל׃ | 47 |
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
ויסגר לברד בעירם ומקניהם לרשפים׃ | 48 |
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
ישלח בם חרון אפו עברה וזעם וצרה משלחת מלאכי רעים׃ | 49 |
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
יפלס נתיב לאפו לא חשך ממות נפשם וחיתם לדבר הסגיר׃ | 50 |
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
ויך כל בכור במצרים ראשית אונים באהלי חם׃ | 51 |
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
ויסע כצאן עמו וינהגם כעדר במדבר׃ | 52 |
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
וינחם לבטח ולא פחדו ואת אויביהם כסה הים׃ | 53 |
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
ויביאם אל גבול קדשו הר זה קנתה ימינו׃ | 54 |
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
ויגרש מפניהם גוים ויפילם בחבל נחלה וישכן באהליהם שבטי ישראל׃ | 55 |
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
וינסו וימרו את אלהים עליון ועדותיו לא שמרו׃ | 56 |
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
ויסגו ויבגדו כאבותם נהפכו כקשת רמיה׃ | 57 |
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
ויכעיסוהו בבמותם ובפסיליהם יקניאוהו׃ | 58 |
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
שמע אלהים ויתעבר וימאס מאד בישראל׃ | 59 |
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
ויטש משכן שלו אהל שכן באדם׃ | 60 |
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
ויתן לשבי עזו ותפארתו ביד צר׃ | 61 |
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
ויסגר לחרב עמו ובנחלתו התעבר׃ | 62 |
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
בחוריו אכלה אש ובתולתיו לא הוללו׃ | 63 |
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
כהניו בחרב נפלו ואלמנתיו לא תבכינה׃ | 64 |
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
ויקץ כישן אדני כגבור מתרונן מיין׃ | 65 |
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
ויך צריו אחור חרפת עולם נתן למו׃ | 66 |
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
וימאס באהל יוסף ובשבט אפרים לא בחר׃ | 67 |
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
ויבחר את שבט יהודה את הר ציון אשר אהב׃ | 68 |
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
ויבן כמו רמים מקדשו כארץ יסדה לעולם׃ | 69 |
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
ויבחר בדוד עבדו ויקחהו ממכלאת צאן׃ | 70 |
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
מאחר עלות הביאו לרעות ביעקב עמו ובישראל נחלתו׃ | 71 |
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
וירעם כתם לבבו ובתבונות כפיו ינחם׃ | 72 |
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.