< תהילים 105 >
הודו ליהוה קראו בשמו הודיעו בעמים עלילותיו׃ | 1 |
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
שירו לו זמרו לו שיחו בכל נפלאותיו׃ | 2 |
Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
התהללו בשם קדשו ישמח לב מבקשי יהוה׃ | 3 |
Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
דרשו יהוה ועזו בקשו פניו תמיד׃ | 4 |
Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
זכרו נפלאותיו אשר עשה מפתיו ומשפטי פיו׃ | 5 |
Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
זרע אברהם עבדו בני יעקב בחיריו׃ | 6 |
Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
הוא יהוה אלהינו בכל הארץ משפטיו׃ | 7 |
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
זכר לעולם בריתו דבר צוה לאלף דור׃ | 8 |
Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
אשר כרת את אברהם ושבועתו לישחק׃ | 9 |
Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
ויעמידה ליעקב לחק לישראל ברית עולם׃ | 10 |
То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
לאמר לך אתן את ארץ כנען חבל נחלתכם׃ | 11 |
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
בהיותם מתי מספר כמעט וגרים בה׃ | 12 |
Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
ויתהלכו מגוי אל גוי מממלכה אל עם אחר׃ | 13 |
Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
לא הניח אדם לעשקם ויוכח עליהם מלכים׃ | 14 |
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
אל תגעו במשיחי ולנביאי אל תרעו׃ | 15 |
"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
ויקרא רעב על הארץ כל מטה לחם שבר׃ | 16 |
И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
שלח לפניהם איש לעבד נמכר יוסף׃ | 17 |
Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
ענו בכבל רגליו ברזל באה נפשו׃ | 18 |
Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
עד עת בא דברו אמרת יהוה צרפתהו׃ | 19 |
Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
שלח מלך ויתירהו משל עמים ויפתחהו׃ | 20 |
Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
שמו אדון לביתו ומשל בכל קנינו׃ | 21 |
Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
לאסר שריו בנפשו וזקניו יחכם׃ | 22 |
Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
ויבא ישראל מצרים ויעקב גר בארץ חם׃ | 23 |
Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
ויפר את עמו מאד ויעצמהו מצריו׃ | 24 |
И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
הפך לבם לשנא עמו להתנכל בעבדיו׃ | 25 |
Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
שלח משה עבדו אהרן אשר בחר בו׃ | 26 |
Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
שמו בם דברי אתותיו ומפתים בארץ חם׃ | 27 |
Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
שלח חשך ויחשך ולא מרו את דבריו׃ | 28 |
Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
הפך את מימיהם לדם וימת את דגתם׃ | 29 |
Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
שרץ ארצם צפרדעים בחדרי מלכיהם׃ | 30 |
Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
אמר ויבא ערב כנים בכל גבולם׃ | 31 |
Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
נתן גשמיהם ברד אש להבות בארצם׃ | 32 |
Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
ויך גפנם ותאנתם וישבר עץ גבולם׃ | 33 |
И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
אמר ויבא ארבה וילק ואין מספר׃ | 34 |
Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
ויאכל כל עשב בארצם ויאכל פרי אדמתם׃ | 35 |
И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
ויך כל בכור בארצם ראשית לכל אונם׃ | 36 |
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
ויוציאם בכסף וזהב ואין בשבטיו כושל׃ | 37 |
Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
שמח מצרים בצאתם כי נפל פחדם עליהם׃ | 38 |
Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
פרש ענן למסך ואש להאיר לילה׃ | 39 |
Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
שאל ויבא שלו ולחם שמים ישביעם׃ | 40 |
Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
פתח צור ויזובו מים הלכו בציות נהר׃ | 41 |
Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
כי זכר את דבר קדשו את אברהם עבדו׃ | 42 |
Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
ויוצא עמו בששון ברנה את בחיריו׃ | 43 |
И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
ויתן להם ארצות גוים ועמל לאמים יירשו׃ | 44 |
И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
בעבור ישמרו חקיו ותורתיו ינצרו הללו יה׃ | 45 |
Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.