< מִשְׁלֵי 19 >
טוב רש הולך בתמו מעקש שפתיו והוא כסיל׃ | 1 |
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
גם בלא דעת נפש לא טוב ואץ ברגלים חוטא׃ | 2 |
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
אולת אדם תסלף דרכו ועל יהוה יזעף לבו׃ | 3 |
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
הון יסיף רעים רבים ודל מרעהו יפרד׃ | 4 |
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
עד שקרים לא ינקה ויפיח כזבים לא ימלט׃ | 5 |
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
רבים יחלו פני נדיב וכל הרע לאיש מתן׃ | 6 |
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
כל אחי רש שנאהו אף כי מרעהו רחקו ממנו מרדף אמרים לא המה׃ | 7 |
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
קנה לב אהב נפשו שמר תבונה למצא טוב׃ | 8 |
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
עד שקרים לא ינקה ויפיח כזבים יאבד׃ | 9 |
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
לא נאוה לכסיל תענוג אף כי לעבד משל בשרים׃ | 10 |
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
שכל אדם האריך אפו ותפארתו עבר על פשע׃ | 11 |
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
נהם ככפיר זעף מלך וכטל על עשב רצונו׃ | 12 |
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
הות לאביו בן כסיל ודלף טרד מדיני אשה׃ | 13 |
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
בית והון נחלת אבות ומיהוה אשה משכלת׃ | 14 |
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
עצלה תפיל תרדמה ונפש רמיה תרעב׃ | 15 |
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
שמר מצוה שמר נפשו בוזה דרכיו יומת׃ | 16 |
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
מלוה יהוה חונן דל וגמלו ישלם לו׃ | 17 |
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
יסר בנך כי יש תקוה ואל המיתו אל תשא נפשך׃ | 18 |
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
גרל חמה נשא ענש כי אם תציל ועוד תוסף׃ | 19 |
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
שמע עצה וקבל מוסר למען תחכם באחריתך׃ | 20 |
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
רבות מחשבות בלב איש ועצת יהוה היא תקום׃ | 21 |
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
תאות אדם חסדו וטוב רש מאיש כזב׃ | 22 |
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
יראת יהוה לחיים ושבע ילין בל יפקד רע׃ | 23 |
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
טמן עצל ידו בצלחת גם אל פיהו לא ישיבנה׃ | 24 |
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
לץ תכה ופתי יערם והוכיח לנבון יבין דעת׃ | 25 |
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
משדד אב יבריח אם בן מביש ומחפיר׃ | 26 |
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
חדל בני לשמע מוסר לשגות מאמרי דעת׃ | 27 |
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
עד בליעל יליץ משפט ופי רשעים יבלע און׃ | 28 |
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
נכונו ללצים שפטים ומהלמות לגו כסילים׃ | 29 |
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.