< מִשְׁלֵי 19 >

טוב רש הולך בתמו מעקש שפתיו והוא כסיל׃ 1
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
גם בלא דעת נפש לא טוב ואץ ברגלים חוטא׃ 2
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
אולת אדם תסלף דרכו ועל יהוה יזעף לבו׃ 3
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
הון יסיף רעים רבים ודל מרעהו יפרד׃ 4
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
עד שקרים לא ינקה ויפיח כזבים לא ימלט׃ 5
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
רבים יחלו פני נדיב וכל הרע לאיש מתן׃ 6
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
כל אחי רש שנאהו אף כי מרעהו רחקו ממנו מרדף אמרים לא המה׃ 7
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
קנה לב אהב נפשו שמר תבונה למצא טוב׃ 8
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
עד שקרים לא ינקה ויפיח כזבים יאבד׃ 9
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
לא נאוה לכסיל תענוג אף כי לעבד משל בשרים׃ 10
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
שכל אדם האריך אפו ותפארתו עבר על פשע׃ 11
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
נהם ככפיר זעף מלך וכטל על עשב רצונו׃ 12
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
הות לאביו בן כסיל ודלף טרד מדיני אשה׃ 13
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
בית והון נחלת אבות ומיהוה אשה משכלת׃ 14
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
עצלה תפיל תרדמה ונפש רמיה תרעב׃ 15
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
שמר מצוה שמר נפשו בוזה דרכיו יומת׃ 16
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
מלוה יהוה חונן דל וגמלו ישלם לו׃ 17
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
יסר בנך כי יש תקוה ואל המיתו אל תשא נפשך׃ 18
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
גרל חמה נשא ענש כי אם תציל ועוד תוסף׃ 19
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
שמע עצה וקבל מוסר למען תחכם באחריתך׃ 20
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
רבות מחשבות בלב איש ועצת יהוה היא תקום׃ 21
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
תאות אדם חסדו וטוב רש מאיש כזב׃ 22
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
יראת יהוה לחיים ושבע ילין בל יפקד רע׃ 23
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
טמן עצל ידו בצלחת גם אל פיהו לא ישיבנה׃ 24
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
לץ תכה ופתי יערם והוכיח לנבון יבין דעת׃ 25
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
משדד אב יבריח אם בן מביש ומחפיר׃ 26
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
חדל בני לשמע מוסר לשגות מאמרי דעת׃ 27
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
עד בליעל יליץ משפט ופי רשעים יבלע און׃ 28
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
נכונו ללצים שפטים ומהלמות לגו כסילים׃ 29
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

< מִשְׁלֵי 19 >