< במדבר 13 >

וידבר יהוה אל משה לאמר׃ 1
И Господ рече Мојсију говорећи:
שלח לך אנשים ויתרו את ארץ כנען אשר אני נתן לבני ישראל איש אחד איש אחד למטה אבתיו תשלחו כל נשיא בהם׃ 2
Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
וישלח אתם משה ממדבר פארן על פי יהוה כלם אנשים ראשי בני ישראל המה׃ 3
И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
ואלה שמותם למטה ראובן שמוע בן זכור׃ 4
А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
למטה שמעון שפט בן חורי׃ 5
Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
למטה יהודה כלב בן יפנה׃ 6
Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
למטה יששכר יגאל בן יוסף׃ 7
Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
למטה אפרים הושע בן נון׃ 8
Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
למטה בנימן פלטי בן רפוא׃ 9
Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
למטה זבולן גדיאל בן סודי׃ 10
Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
למטה יוסף למטה מנשה גדי בן סוסי׃ 11
Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
למטה דן עמיאל בן גמלי׃ 12
Од племена Дановог Амило син Гамалин.
למטה אשר סתור בן מיכאל׃ 13
Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
למטה נפתלי נחבי בן ופסי׃ 14
Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
למטה גד גאואל בן מכי׃ 15
Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
אלה שמות האנשים אשר שלח משה לתור את הארץ ויקרא משה להושע בן נון יהושע׃ 16
То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
וישלח אתם משה לתור את ארץ כנען ויאמר אלהם עלו זה בנגב ועליתם את ההר׃ 17
И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
וראיתם את הארץ מה הוא ואת העם הישב עליה החזק הוא הרפה המעט הוא אם רב׃ 18
И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
ומה הארץ אשר הוא ישב בה הטובה הוא אם רעה ומה הערים אשר הוא יושב בהנה הבמחנים אם במבצרים׃ 19
И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
ומה הארץ השמנה הוא אם רזה היש בה עץ אם אין והתחזקתם ולקחתם מפרי הארץ והימים ימי בכורי ענבים׃ 20
И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
ויעלו ויתרו את הארץ ממדבר צן עד רחב לבא חמת׃ 21
И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
ויעלו בנגב ויבא עד חברון ושם אחימן ששי ותלמי ילידי הענק וחברון שבע שנים נבנתה לפני צען מצרים׃ 22
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
ויבאו עד נחל אשכל ויכרתו משם זמורה ואשכול ענבים אחד וישאהו במוט בשנים ומן הרמנים ומן התאנים׃ 23
Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
למקום ההוא קרא נחל אשכול על אדות האשכול אשר כרתו משם בני ישראל׃ 24
И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
וישבו מתור הארץ מקץ ארבעים יום׃ 25
И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
וילכו ויבאו אל משה ואל אהרן ואל כל עדת בני ישראל אל מדבר פארן קדשה וישיבו אותם דבר ואת כל העדה ויראום את פרי הארץ׃ 26
И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
ויספרו לו ויאמרו באנו אל הארץ אשר שלחתנו וגם זבת חלב ודבש הוא וזה פריה׃ 27
И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
אפס כי עז העם הישב בארץ והערים בצרות גדלת מאד וגם ילדי הענק ראינו שם׃ 28
Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
עמלק יושב בארץ הנגב והחתי והיבוסי והאמרי יושב בהר והכנעני ישב על הים ועל יד הירדן׃ 29
Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
ויהס כלב את העם אל משה ויאמר עלה נעלה וירשנו אתה כי יכול נוכל לה׃ 30
А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
והאנשים אשר עלו עמו אמרו לא נוכל לעלות אל העם כי חזק הוא ממנו׃ 31
Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
ויוציאו דבת הארץ אשר תרו אתה אל בני ישראל לאמר הארץ אשר עברנו בה לתור אתה ארץ אכלת יושביה הוא וכל העם אשר ראינו בתוכה אנשי מדות׃ 32
И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
ושם ראינו את הנפילים בני ענק מן הנפלים ונהי בעינינו כחגבים וכן היינו בעיניהם׃ 33
Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.

< במדבר 13 >