< איוב 5 >
קרא נא היש עונך ואל מי מקדשים תפנה׃ | 1 |
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
כי לאויל יהרג כעש ופתה תמית קנאה׃ | 2 |
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
אני ראיתי אויל משריש ואקוב נוהו פתאם׃ | 3 |
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
ירחקו בניו מישע וידכאו בשער ואין מציל׃ | 4 |
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
אשר קצירו רעב יאכל ואל מצנים יקחהו ושאף צמים חילם׃ | 5 |
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
כי לא יצא מעפר און ומאדמה לא יצמח עמל׃ | 6 |
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
כי אדם לעמל יולד ובני רשף יגביהו עוף׃ | 7 |
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
אולם אני אדרש אל אל ואל אלהים אשים דברתי׃ | 8 |
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
עשה גדלות ואין חקר נפלאות עד אין מספר׃ | 9 |
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
הנתן מטר על פני ארץ ושלח מים על פני חוצות׃ | 10 |
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
לשום שפלים למרום וקדרים שגבו ישע׃ | 11 |
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
מפר מחשבות ערומים ולא תעשינה ידיהם תושיה׃ | 12 |
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
לכד חכמים בערמם ועצת נפתלים נמהרה׃ | 13 |
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
יומם יפגשו חשך וכלילה ימששו בצהרים׃ | 14 |
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
וישע מחרב מפיהם ומיד חזק אביון׃ | 15 |
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
ותהי לדל תקוה ועלתה קפצה פיה׃ | 16 |
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
הנה אשרי אנוש יוכחנו אלוה ומוסר שדי אל תמאס׃ | 17 |
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
כי הוא יכאיב ויחבש ימחץ וידו תרפינה׃ | 18 |
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
בשש צרות יצילך ובשבע לא יגע בך רע׃ | 19 |
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
ברעב פדך ממות ובמלחמה מידי חרב׃ | 20 |
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
בשוט לשון תחבא ולא תירא משד כי יבוא׃ | 21 |
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
לשד ולכפן תשחק ומחית הארץ אל תירא׃ | 22 |
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
כי עם אבני השדה בריתך וחית השדה השלמה לך׃ | 23 |
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
וידעת כי שלום אהלך ופקדת נוך ולא תחטא׃ | 24 |
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
וידעת כי רב זרעך וצאצאיך כעשב הארץ׃ | 25 |
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
תבוא בכלח אלי קבר כעלות גדיש בעתו׃ | 26 |
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
הנה זאת חקרנוה כן היא שמענה ואתה דע לך׃ | 27 |
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.