< איוב 16 >

ויען איוב ויאמר׃ 1
А Јов одговори и рече:
שמעתי כאלה רבות מנחמי עמל כלכם׃ 2
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
הקץ לדברי רוח או מה ימריצך כי תענה׃ 3
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
גם אנכי ככם אדברה לו יש נפשכם תחת נפשי אחבירה עליכם במלים ואניעה עליכם במו ראשי׃ 4
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
אאמצכם במו פי וניד שפתי יחשך׃ 5
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
אם אדברה לא יחשך כאבי ואחדלה מה מני יהלך׃ 6
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
אך עתה הלאני השמות כל עדתי׃ 7
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
ותקמטני לעד היה ויקם בי כחשי בפני יענה׃ 8
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
אפו טרף וישטמני חרק עלי בשניו צרי ילטוש עיניו לי׃ 9
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
פערו עלי בפיהם בחרפה הכו לחיי יחד עלי יתמלאון׃ 10
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
יסגירני אל אל עויל ועל ידי רשעים ירטני׃ 11
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
שלו הייתי ויפרפרני ואחז בערפי ויפצפצני ויקימני לו למטרה׃ 12
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
יסבו עלי רביו יפלח כליותי ולא יחמול ישפך לארץ מררתי׃ 13
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
יפרצני פרץ על פני פרץ ירץ עלי כגבור׃ 14
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
שק תפרתי עלי גלדי ועללתי בעפר קרני׃ 15
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
פני חמרמרה מני בכי ועל עפעפי צלמות׃ 16
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
על לא חמס בכפי ותפלתי זכה׃ 17
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
ארץ אל תכסי דמי ואל יהי מקום לזעקתי׃ 18
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
גם עתה הנה בשמים עדי ושהדי במרומים׃ 19
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
מליצי רעי אל אלוה דלפה עיני׃ 20
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
ויוכח לגבר עם אלוה ובן אדם לרעהו׃ 21
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
כי שנות מספר יאתיו וארח לא אשוב אהלך׃ 22
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.

< איוב 16 >