< איוב 16 >
שמעתי כאלה רבות מנחמי עמל כלכם׃ | 2 |
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
הקץ לדברי רוח או מה ימריצך כי תענה׃ | 3 |
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
גם אנכי ככם אדברה לו יש נפשכם תחת נפשי אחבירה עליכם במלים ואניעה עליכם במו ראשי׃ | 4 |
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
אאמצכם במו פי וניד שפתי יחשך׃ | 5 |
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
אם אדברה לא יחשך כאבי ואחדלה מה מני יהלך׃ | 6 |
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
אך עתה הלאני השמות כל עדתי׃ | 7 |
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
ותקמטני לעד היה ויקם בי כחשי בפני יענה׃ | 8 |
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
אפו טרף וישטמני חרק עלי בשניו צרי ילטוש עיניו לי׃ | 9 |
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
פערו עלי בפיהם בחרפה הכו לחיי יחד עלי יתמלאון׃ | 10 |
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
יסגירני אל אל עויל ועל ידי רשעים ירטני׃ | 11 |
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
שלו הייתי ויפרפרני ואחז בערפי ויפצפצני ויקימני לו למטרה׃ | 12 |
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
יסבו עלי רביו יפלח כליותי ולא יחמול ישפך לארץ מררתי׃ | 13 |
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
יפרצני פרץ על פני פרץ ירץ עלי כגבור׃ | 14 |
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
שק תפרתי עלי גלדי ועללתי בעפר קרני׃ | 15 |
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
פני חמרמרה מני בכי ועל עפעפי צלמות׃ | 16 |
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
על לא חמס בכפי ותפלתי זכה׃ | 17 |
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
ארץ אל תכסי דמי ואל יהי מקום לזעקתי׃ | 18 |
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
גם עתה הנה בשמים עדי ושהדי במרומים׃ | 19 |
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
מליצי רעי אל אלוה דלפה עיני׃ | 20 |
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
ויוכח לגבר עם אלוה ובן אדם לרעהו׃ | 21 |
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
כי שנות מספר יאתיו וארח לא אשוב אהלך׃ | 22 |
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.