< תְהִלִּים 26 >

לְדָוִ֨ד ׀ שָׁפְטֵ֤נִי יְהוָ֗ה כִּֽי־אֲ֭נִי בְּתֻמִּ֣י הָלַ֑כְתִּי וּבַיהוָ֥ה בָּ֝טַ֗חְתִּי לֹ֣א אֶמְעָֽד׃ 1
Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.
בְּחָנֵ֣נִי יְהוָ֣ה וְנַסֵּ֑נִי צרופה כִלְיוֹתַ֣י וְלִבִּֽי׃ 2
Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.
כִּֽי־חַ֭סְדְּךָ לְנֶ֣גֶד עֵינָ֑י וְ֝הִתְהַלַּ֗כְתִּי בַּאֲמִתֶּֽךָ׃ 3
Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.
לֹא־יָ֭שַׁבְתִּי עִם־מְתֵי־שָׁ֑וְא וְעִ֥ם נַ֝עֲלָמִ֗ים לֹ֣א אָבֽוֹא׃ 4
Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам.
שָׂ֭נֵאתִי קְהַ֣ל מְרֵעִ֑ים וְעִם־רְ֝שָׁעִ֗ים לֹ֣א אֵשֵֽׁב׃ 5
Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим.
אֶרְחַ֣ץ בְּנִקָּי֣וֹן כַּפָּ֑י וַאֲסֹבְבָ֖ה אֶת־מִזְבַּחֲךָ֣ יְהוָֽה׃ 6
Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе,
לַ֭שְׁמִעַ בְּק֣וֹל תּוֹדָ֑ה וּ֝לְסַפֵּ֗ר כָּל־נִפְלְאוֹתֶֽיךָ׃ 7
Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја.
יְֽהוָ֗ה אָ֭הַבְתִּי מְע֣וֹן בֵּיתֶ֑ךָ וּ֝מְק֗וֹם מִשְׁכַּ֥ן כְּבוֹדֶֽךָ׃ 8
Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.
אַל־תֶּאֱסֹ֣ף עִם־חַטָּאִ֣ים נַפְשִׁ֑י וְעִם־אַנְשֵׁ֖י דָמִ֣ים חַיָּֽי׃ 9
Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима,
אֲשֶׁר־בִּידֵיהֶ֥ם זִמָּ֑ה וִֽ֝ימִינָ֗ם מָ֣לְאָה שֹּֽׁחַד׃ 10
Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.
וַ֭אֲנִי בְּתֻמִּ֥י אֵלֵ֗ךְ פְּדֵ֣נִי וְחָנֵּֽנִי׃ 11
А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.
רַ֭גְלִי עָֽמְדָ֣ה בְמִישׁ֑וֹר בְּ֝מַקְהֵלִ֗ים אֲבָרֵ֥ךְ יְהוָֽה׃ 12
Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.

< תְהִלִּים 26 >