תהילים 83
| שִׁיר מִזְמוֹר לְאָסָֽף׃ אֱלֹהִים אַל־דֳּמִי־לָךְ אַל־תֶּחֱרַשׁ וְאַל־תִּשְׁקֹט אֵֽל׃ | 1 |
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
| כִּֽי־הִנֵּה אוֹיְבֶיךָ יֶהֱמָיוּן וּמְשַׂנְאֶיךָ נָשְׂאוּ רֹֽאשׁ׃ | 2 |
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
| עַֽל־עַמְּךָ יַעֲרִימוּ סוֹד וְיִתְיָעֲצוּ עַל־צְפוּנֶֽיךָ׃ | 3 |
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
| אָמְרוּ לְכוּ וְנַכְחִידֵם מִגּוֹי וְלֹֽא־יִזָּכֵר שֵֽׁם־יִשְׂרָאֵל עֽוֹד׃ | 4 |
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
| כִּי נוֹעֲצוּ לֵב יַחְדָּו עָלֶיךָ בְּרִית יִכְרֹֽתוּ׃ | 5 |
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
| אָהֳלֵי אֱדוֹם וְיִשְׁמְעֵאלִים מוֹאָב וְהַגְרֽ͏ִים׃ | 6 |
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
| גְּבָל וְעַמּוֹן וַעֲמָלֵק פְּלֶשֶׁת עִם־יֹשְׁבֵי צֽוֹר׃ | 7 |
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
| גַּם־אַשּׁוּר נִלְוָה עִמָּם הָיוּ זְרוֹעַ לִבְנֵי־לוֹט סֶֽלָה׃ | 8 |
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
| עֲשֵֽׂה־לָהֶם כְּמִדְיָן כְּֽסִֽיסְרָא כְיָבִין בְּנַחַל קִישֽׁוֹן׃ | 9 |
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
| נִשְׁמְדוּ בְֽעֵין־דֹּאר הָיוּ דֹמֶן לָאֲדָמָֽה׃ | 10 |
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
| שִׁיתֵמוֹ נְדִיבֵמוֹ כְּעֹרֵב וְכִזְאֵב וּֽכְזֶבַח וּכְצַלְמֻנָּע כָּל־נְסִיכֵֽמוֹ׃ | 11 |
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
| אֲשֶׁר אָמְרוּ נִירֲשָׁה לָּנוּ אֵת נְאוֹת אֱלֹהִֽים׃ | 12 |
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
| אֱֽלֹהַי שִׁיתֵמוֹ כַגַּלְגַּל כְּקַשׁ לִפְנֵי־רֽוּחַ׃ | 13 |
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
| כְּאֵשׁ תִּבְעַר־יָעַר וּכְלֶהָבָה תְּלַהֵט הָרִֽים׃ | 14 |
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
| כֵּן תִּרְדְּפֵם בְּסַעֲרֶךָ וּבְסוּפָתְךָ תְבַהֲלֵֽם׃ | 15 |
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
| מַלֵּא פְנֵיהֶם קָלוֹן וִֽיבַקְשׁוּ שִׁמְךָ יְהוָֽה׃ | 16 |
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
| יֵבֹשׁוּ וְיִבָּהֲלוּ עֲדֵי־עַד וְֽיַחְפְּרוּ וְיֹאבֵֽדוּ׃ | 17 |
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
| וְֽיֵדְעוּ כִּֽי־אַתָּה שִׁמְךָ יְהוָה לְבַדֶּךָ עֶלְיוֹן עַל־כָּל־הָאָֽרֶץ׃ | 18 |
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
