< תהילים 51 >
לַמְנַצֵּחַ מִזְמוֹר לְדָוִֽד׃ בְּֽבוֹא־אֵלָיו נָתָן הַנָּבִיא כַּֽאֲשֶׁר־בָּא אֶל־בַּת־שָֽׁבַע׃ חָנֵּנִי אֱלֹהִים כְּחַסְדֶּךָ כְּרֹב רַחֲמֶיךָ מְחֵה פְשָׁעָֽי׃ | 1 |
Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
הרבה הֶרֶב כַּבְּסֵנִי מֵעֲוֺנִי וּֽמֵחַטָּאתִי טַהֲרֵֽנִי׃ | 2 |
Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
כִּֽי־פְשָׁעַי אֲנִי אֵדָע וְחַטָּאתִי נֶגְדִּי תָמִֽיד׃ | 3 |
Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
לְךָ לְבַדְּךָ ׀ חָטָאתִי וְהָרַע בְּעֵינֶיךָ עָשִׂיתִי לְמַעַן תִּצְדַּק בְּדָבְרֶךָ תִּזְכֶּה בְשָׁפְטֶֽךָ׃ | 4 |
Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
הֵן־בְּעָווֹן חוֹלָלְתִּי וּבְחֵטְא יֶֽחֱמַתְנִי אִמִּֽי׃ | 5 |
Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
הֵן־אֱמֶת חָפַצְתָּ בַטֻּחוֹת וּבְסָתֻם חָכְמָה תוֹדִיעֵֽנִי׃ | 6 |
Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
תְּחַטְּאֵנִי בְאֵזוֹב וְאֶטְהָר תְּכַבְּסֵנִי וּמִשֶּׁלֶג אַלְבִּֽין׃ | 7 |
Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
תַּשְׁמִיעֵנִי שָׂשׂוֹן וְשִׂמְחָה תָּגֵלְנָה עֲצָמוֹת דִּכִּֽיתָ׃ | 8 |
Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
הַסְתֵּר פָּנֶיךָ מֵחֲטָאָי וְֽכָל־עֲוֺנֹתַי מְחֵֽה׃ | 9 |
Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
לֵב טָהוֹר בְּרָא־לִי אֱלֹהִים וְרוּחַ נָכוֹן חַדֵּשׁ בְּקִרְבִּֽי׃ | 10 |
Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
אַל־תַּשְׁלִיכֵנִי מִלְּפָנֶיךָ וְרוּחַ קָדְשְׁךָ אַל־תִּקַּח מִמֶּֽנִּי׃ | 11 |
Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
הָשִׁיבָה לִּי שְׂשׂוֹן יִשְׁעֶךָ וְרוּחַ נְדִיבָה תִסְמְכֵֽנִי׃ | 12 |
Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
אֲלַמְּדָה פֹשְׁעִים דְּרָכֶיךָ וְחַטָּאִים אֵלֶיךָ יָשֽׁוּבוּ׃ | 13 |
Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
הַצִּילֵנִי מִדָּמִים ׀ אֱֽלֹהִים אֱלֹהֵי תְשׁוּעָתִי תְּרַנֵּן לְשׁוֹנִי צִדְקָתֶֽךָ׃ | 14 |
Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
אֲדֹנָי שְׂפָתַי תִּפְתָּח וּפִי יַגִּיד תְּהִלָּתֶֽךָ׃ | 15 |
Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
כִּי ׀ לֹא־תַחְפֹּץ זֶבַח וְאֶתֵּנָה עוֹלָה לֹא תִרְצֶֽה׃ | 16 |
Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
זִֽבְחֵי אֱלֹהִים רוּחַ נִשְׁבָּרָה לֵב־נִשְׁבָּר וְנִדְכֶּה אֱלֹהִים לֹא תִבְזֶֽה׃ | 17 |
Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
הֵיטִיבָה בִרְצוֹנְךָ אֶת־צִיּוֹן תִּבְנֶה חוֹמוֹת יְרוּשָׁלָֽ͏ִם׃ | 18 |
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
אָז תַּחְפֹּץ זִבְחֵי־צֶדֶק עוֹלָה וְכָלִיל אָז יַעֲלוּ עַל־מִזְבַּחֲךָ פָרִֽים׃ | 19 |
Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.