< תהילים 118 >
הוֹדוּ לַיהוָה כִּי־טוֹב כִּי לְעוֹלָם חַסְדּֽוֹ׃ | 1 |
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
יֹֽאמַר־נָא יִשְׂרָאֵל כִּי לְעוֹלָם חַסְדּֽוֹ׃ | 2 |
Нека рече Израиљ да је довека милост Његова;
יֹֽאמְרוּ־נָא בֵֽית־אַהֲרֹן כִּי לְעוֹלָם חַסְדּֽוֹ׃ | 3 |
Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова;
יֹֽאמְרוּ־נָא יִרְאֵי יְהוָה כִּי לְעוֹלָם חַסְדּֽוֹ׃ | 4 |
Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова.
מִֽן־הַמֵּצַר קָרָאתִי יָּהּ עָנָנִי בַמֶּרְחָב יָֽהּ׃ | 5 |
Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ.
יְהוָה לִי לֹא אִירָא מַה־יַּעֲשֶׂה לִי אָדָֽם׃ | 6 |
Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
יְהוָה לִי בְּעֹזְרָי וַאֲנִי אֶרְאֶה בְשֹׂנְאָֽי׃ | 7 |
Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.
טוֹב לַחֲסוֹת בַּיהוָה מִבְּטֹחַ בָּאָדָֽם׃ | 8 |
Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;
טוֹב לַחֲסוֹת בַּיהוָה מִבְּטֹחַ בִּנְדִיבִֽים׃ | 9 |
Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.
כָּל־גּוֹיִם סְבָבוּנִי בְּשֵׁם יְהוָה כִּי אֲמִילַֽם׃ | 10 |
Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.
סַבּוּנִי גַם־סְבָבוּנִי בְּשֵׁם יְהוָה כִּי אֲמִילַֽם׃ | 11 |
Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.
סַבּוּנִי כִדְבוֹרִים דֹּעֲכוּ כְּאֵשׁ קוֹצִים בְּשֵׁם יְהוָה כִּי אֲמִילַֽם׃ | 12 |
Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.
דַּחֹה דְחִיתַנִי לִנְפֹּל וַיהוָה עֲזָרָֽנִי׃ | 13 |
Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.
עָזִּי וְזִמְרָת יָהּ וַֽיְהִי־לִי לִֽישׁוּעָֽה׃ | 14 |
Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ.
קוֹל ׀ רִנָּה וִֽישׁוּעָה בְּאָהֳלֵי צַדִּיקִים יְמִין יְהוָה עֹשָׂה חָֽיִל׃ | 15 |
Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу;
יְמִין יְהוָה רוֹמֵמָה יְמִין יְהוָה עֹשָׂה חָֽיִל׃ | 16 |
Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."
לֹֽא אָמוּת כִּי־אֶֽחְיֶה וַאֲסַפֵּר מַֽעֲשֵׂי יָֽהּ׃ | 17 |
Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња.
יַסֹּר יִסְּרַנִּי יָּהּ וְלַמָּוֶת לֹא נְתָנָֽנִי׃ | 18 |
Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.
פִּתְחוּ־לִי שַׁעֲרֵי־צֶדֶק אָֽבֹא־בָם אוֹדֶה יָֽהּ׃ | 19 |
Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.
זֶֽה־הַשַּׁעַר לַיהוָה צַדִּיקִים יָבֹאוּ בֽוֹ׃ | 20 |
"Ево врата Господња, на која улазе праведници!"
אוֹדְךָ כִּי עֲנִיתָנִי וַתְּהִי־לִי לִֽישׁוּעָֽה׃ | 21 |
Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.
אֶבֶן מָאֲסוּ הַבּוֹנִים הָיְתָה לְרֹאשׁ פִּנָּֽה׃ | 22 |
Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.
מֵאֵת יְהוָה הָיְתָה זֹּאת הִיא נִפְלָאת בְּעֵינֵֽינוּ׃ | 23 |
То би од Господа и дивно је у нашим очима.
זֶה־הַיּוֹם עָשָׂה יְהוָה נָגִילָה וְנִשְׂמְחָה בֽוֹ׃ | 24 |
Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!
אָנָּא יְהוָה הוֹשִׁיעָה נָּא אָֽנָּא יְהוָה הַצְלִיחָה נָּֽא׃ | 25 |
О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак!
בָּרוּךְ הַבָּא בְּשֵׁם יְהוָה בֵּרַֽכְנוּכֶם מִבֵּית יְהוָֽה׃ | 26 |
Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег.
אֵל ׀ יְהוָה וַיָּאֶר לָנוּ אִסְרוּ־חַג בַּעֲבֹתִים עַד־קַרְנוֹת הַמִּזְבֵּֽחַ׃ | 27 |
Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику.
אֵלִי אַתָּה וְאוֹדֶךָּ אֱלֹהַי אֲרוֹמְמֶֽךָּ׃ | 28 |
Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем.
הוֹדוּ לַיהוָה כִּי־טוֹב כִּי לְעוֹלָם חַסְדּֽוֹ׃ | 29 |
Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека.