< תהילים 108 >
שִׁיר מִזְמוֹר לְדָוִֽד׃ נָכוֹן לִבִּי אֱלֹהִים אָשִׁירָה וַאֲזַמְּרָה אַף־כְּבוֹדִֽי׃ | 1 |
Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
עוּרָֽה הַנֵּבֶל וְכִנּוֹר אָעִירָה שָּֽׁחַר׃ | 2 |
Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
אוֹדְךָ בָעַמִּים ׀ יְהוָה וַאֲזַמֶּרְךָ בַּל־אֻמִּֽים׃ | 3 |
Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
כִּֽי־גָדוֹל מֵֽעַל־שָׁמַיִם חַסְדֶּךָ וְֽעַד־שְׁחָקִים אֲמִתֶּֽךָ׃ | 4 |
Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
רוּמָה עַל־שָׁמַיִם אֱלֹהִים וְעַל כָּל־הָאָרֶץ כְּבוֹדֶֽךָ׃ | 5 |
Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
לְמַעַן יֵחָלְצוּן יְדִידֶיךָ הוֹשִׁיעָה יְמִֽינְךָ וַעֲנֵֽנִי׃ | 6 |
Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
אֱלֹהִים ׀ דִּבֶּר בְּקָדְשׁוֹ אֶעְלֹזָה אֲחַלְּקָה שְׁכֶם וְעֵמֶק סֻכּוֹת אֲמַדֵּֽד׃ | 7 |
Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
לִי גִלְעָד ׀ לִי מְנַשֶּׁה וְאֶפְרַיִם מָעוֹז רֹאשִׁי יְהוּדָה מְחֹקְקִֽי׃ | 8 |
Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
מוֹאָב ׀ סִיר רַחְצִי עַל־אֱדוֹם אַשְׁלִיךְ נַעֲלִי עֲלֵֽי־פְלֶשֶׁת אֶתְרוֹעָֽע׃ | 9 |
Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
מִי יֹבִלֵנִי עִיר מִבְצָר מִי נָחַנִי עַד־אֱדֽוֹם׃ | 10 |
Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
הֲלֹֽא־אֱלֹהִים זְנַחְתָּנוּ וְֽלֹא־תֵצֵא אֱלֹהִים בְּצִבְאֹתֵֽינוּ׃ | 11 |
Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
הָֽבָה־לָּנוּ עֶזְרָת מִצָּר וְשָׁוְא תְּשׁוּעַת אָדָֽם׃ | 12 |
Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
בֵּֽאלֹהִים נַעֲשֶׂה־חָיִל וְהוּא יָבוּס צָרֵֽינוּ׃ | 13 |
Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.