מִשְׁלֵי 4

1 שִׁמְעוּ בָנִים מוּסַר אָב וְהַקְשִׁיבוּ לָדַעַת בִּינָֽה׃

Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.

2 כִּי לֶקַח טוֹב נָתַתִּי לָכֶם תּֽוֹרָתִי אַֽל־תַּעֲזֹֽבוּ׃

Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.

3 כִּי־בֵן הָיִיתִי לְאָבִי רַךְ וְיָחִיד לִפְנֵי אִמִּֽי׃

Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,

4 וַיֹּרֵנִי וַיֹּאמֶר לִי יִֽתְמָךְ־דְּבָרַי לִבֶּךָ שְׁמֹר מִצְוֺתַי וֽ͏ֶחְיֵֽה׃

Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.

5 קְנֵה חָכְמָה קְנֵה בִינָה אַל־תִּשְׁכַּח וְאַל־תֵּט מֵֽאִמְרֵי־פִֽי׃

Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

6 אַל־תַּעַזְבֶהָ וְתִשְׁמְרֶךָּ אֱהָבֶהָ וְתִצְּרֶֽךָּ׃

Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

7 רֵאשִׁית חָכְמָה קְנֵה חָכְמָה וּבְכָל־קִנְיָנְךָ קְנֵה בִינָֽה׃

Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

8 סַלְסְלֶהָ וּֽתְרוֹמְמֶךָּ תְּכַבֵּדְךָ כִּי תְחַבְּקֶֽנָּה׃

Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

9 תִּתֵּן לְרֹאשְׁךָ לִוְיַת־חֵן עֲטֶרֶת תִּפְאֶרֶת תְּמַגְּנֶֽךָּ׃

Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.

10 שְׁמַע בְּנִי וְקַח אֲמָרָי וְיִרְבּוּ לְךָ שְׁנוֹת חַיִּֽים׃

Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.

11 בְּדֶרֶךְ חָכְמָה הֹרֵתִיךָ הִדְרַכְתִּיךָ בְּמַעְגְּלֵי־יֹֽשֶׁר׃

Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.

12 בְּֽלֶכְתְּךָ לֹא־יֵצַר צַעֲדֶךָ וְאִם־תָּרוּץ לֹא תִכָּשֵֽׁל׃

Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

13 הַחֲזֵק בַּמּוּסָר אַל־תֶּרֶף נִצְּרֶהָ כִּי־הִיא חַיֶּֽיךָ׃

Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

14 בְּאֹרַח רְשָׁעִים אַל־תָּבֹא וְאַל־תְּאַשֵּׁר בְּדֶרֶךְ רָעִֽים׃

Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.

15 פְּרָעֵהוּ אַל־תַּעֲבָר־בּוֹ שְׂטֵה מֵעָלָיו וַעֲבֽוֹר׃

Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

16 כִּי לֹא יִֽשְׁנוּ אִם־לֹא יָרֵעוּ וְֽנִגְזְלָה שְׁנָתָם אִם־לֹא יכשולו יַכְשִֽׁילוּ׃

Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

17 כִּי לָחֲמוּ לֶחֶם רֶשַׁע וְיֵין חֲמָסִים יִשְׁתּֽוּ׃

Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.

18 וְאֹרַח צַדִּיקִים כְּאוֹר נֹגַהּ הוֹלֵךְ וָאוֹר עַד־נְכוֹן הַיּֽוֹם׃

А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.

19 דֶּרֶךְ רְשָׁעִים כָּֽאֲפֵלָה לֹא יָדְעוּ בַּמֶּה יִכָּשֵֽׁלוּ׃

А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.

20 בְּנִי לִדְבָרַי הַקְשִׁיבָה לַאֲמָרַי הַט־אָזְנֶֽךָ׃

Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.

21 אַל־יַלִּיזוּ מֵעֵינֶיךָ שָׁמְרֵם בְּתוֹךְ לְבָבֶֽךָ׃

Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.

22 כִּֽי־חַיִּים הֵם לְמֹצְאֵיהֶם וּֽלְכָל־בְּשָׂרוֹ מַרְפֵּֽא׃

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

23 מִֽכָּל־מִשְׁמָר נְצֹר לִבֶּךָ כִּֽי־מִמֶּנּוּ תּוֹצְאוֹת חַיִּֽים׃

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

24 הָסֵר מִמְּךָ עִקְּשׁוּת פֶּה וּלְזוּת שְׂפָתַיִם הַרְחֵק מִמֶּֽךָּ׃

Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

25 עֵינֶיךָ לְנֹכַח יַבִּיטוּ וְעַפְעַפֶּיךָ יַיְשִׁרוּ נֶגְדֶּֽךָ׃

Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.

26 פַּלֵּס מַעְגַּל רַגְלֶךָ וְֽכָל־דְּרָכֶיךָ יִכֹּֽנוּ׃

Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.

27 אַֽל־תֵּט־יָמִין וּשְׂמֹאול הָסֵר רַגְלְךָ מֵרָֽע׃

Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.