מִשְׁלֵי 22

1 נִבְחָר שֵׁם מֵעֹשֶׁר רָב מִכֶּסֶף וּמִזָּהָב חֵן טֽוֹב׃

Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

2 עָשִׁיר וָרָשׁ נִפְגָּשׁוּ עֹשֵׂה כֻלָּם יְהוָֽה׃

Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

3 עָרוּם ׀ רָאָה רָעָה ויסתר וְנִסְתָּר וּפְתָיִים עָבְרוּ וְֽנֶעֱנָֽשׁוּ׃

Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

4 עֵקֶב עֲנָוָה יִרְאַת יְהוָה עֹשֶׁר וְכָבוֹד וְחַיִּֽים׃

Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

5 צִנִּים פַּחִים בְּדֶרֶךְ עִקֵּשׁ שׁוֹמֵר נַפְשׁוֹ יִרְחַק מֵהֶֽם׃

Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

6 חֲנֹךְ לַנַּעַר עַל־פִּי דַרְכּוֹ גַּם כִּֽי־יַזְקִין לֹֽא־יָסוּר מִמֶּֽנָּה׃

Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.

7 עָשִׁיר בְּרָשִׁים יִמְשׁוֹל וְעֶבֶד לֹוֶה לְאִישׁ מַלְוֶֽה׃

Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.

8 זוֹרֵעַ עַוְלָה יקצור־יִקְצָר־אָוֶן וְשֵׁבֶט עֶבְרָתוֹ יִכְלֶֽה׃

Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.

9 טֽוֹב־עַיִן הוּא יְבֹרָךְ כִּֽי־נָתַן מִלַּחְמוֹ לַדָּֽל׃

Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.

10 גָּרֵֽשׁ לֵץ וְיֵצֵא מָדוֹן וְיִשְׁבֹּת דִּין וְקָלֽוֹן׃

Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

11 אֹהֵב טהור־טְהָר־לֵב חֵן שְׂפָתָיו רֵעֵהוּ מֶֽלֶךְ׃

Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

12 עֵינֵי יְהוָה נָצְרוּ דָעַת וַיְסַלֵּף דִּבְרֵי בֹגֵֽד׃

Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

13 אָמַר עָצֵל אֲרִי בַחוּץ בְּתוֹךְ רְחֹבוֹת אֵֽרָצֵֽחַ׃

Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.

14 שׁוּחָה עֲמֻקָּה פִּי זָרוֹת זְעוּם יְהוָה יפול־יִפָּל־שָֽׁם׃

Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.

15 אִוֶּלֶת קְשׁוּרָה בְלֶב־נָעַר שֵׁבֶט מוּסָר יַרְחִיקֶנָּה מִמֶּֽנּוּ׃

Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

16 עֹשֵֽׁק דָּל לְהַרְבּוֹת לוֹ נֹתֵן לְעָשִׁיר אַךְ־לְמַחְסֽוֹר׃

Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.

17 הַט אָזְנְךָ וּשְׁמַע דִּבְרֵי חֲכָמִים וְלִבְּךָ תָּשִׁית לְדַעְתִּֽי׃

Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.

18 כִּֽי־נָעִים כִּֽי־תִשְׁמְרֵם בְּבִטְנֶךָ יִכֹּנוּ יַחְדָּו עַל־שְׂפָתֶֽיךָ׃

Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

19 לִהְיוֹת בַּיהוָה מִבְטַחֶךָ הוֹדַעְתִּיךָ הַיּוֹם אַף־אָֽתָּה׃

Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

20 הֲלֹא כָתַבְתִּי לְךָ שלשום שָׁלִישִׁים בְּמוֹעֵצֹת וָדָֽעַת׃

Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,

21 לְהוֹדִֽיעֲךָ קֹשְׁטְ אִמְרֵי אֱמֶת לְהָשִׁיב אֲמָרִים אֱמֶת לְשֹׁלְחֶֽיךָ׃

Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?

22 אַֽל־תִּגְזָל־דָּל כִּי דַל־הוּא וְאַל־תְּדַכֵּא עָנִי בַשָּֽׁעַר׃

Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

23 כִּֽי־יְהוָה יָרִיב רִיבָם וְקָבַע אֶת־קֹבְעֵיהֶם נָֽפֶשׁ׃

Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

24 אַל־תִּתְרַע אֶת־בַּעַל אָף וְאֶת־אִישׁ חֵמוֹת לֹא תָבֽוֹא׃

Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,

25 פֶּן־תֶּאֱלַף ארחתו אֹֽרְחֹתָיו וְלָקַחְתָּ מוֹקֵשׁ לְנַפְשֶֽׁךָ׃

Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.

26 אַל־תְּהִי בְתֹֽקְעֵי־כָף בַּעֹרְבִים מַשָּׁאֽוֹת׃

Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.

27 אִם־אֵֽין־לְךָ לְשַׁלֵּם לָמָּה יִקַּח מִשְׁכָּבְךָ מִתַּחְתֶּֽיךָ׃

Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

28 אַל־תַּסֵּג גְּבוּל עוֹלָם אֲשֶׁר עָשׂוּ אֲבוֹתֶֽיךָ׃

Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

29 חָזִיתָ אִישׁ ׀ מָהִיר בִּמְלַאכְתּוֹ לִֽפְנֵֽי־מְלָכִים יִתְיַצָּב בַּל־יִתְיַצֵּב לִפְנֵי חֲשֻׁכִּֽים׃

Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.