מִשְׁלֵי 21

1 פַּלְגֵי־מַיִם לֶב־מֶלֶךְ בְּיַד־יְהוָה עַֽל־כָּל־אֲשֶׁר יַחְפֹּץ יַטֶּֽנּוּ׃

Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.

2 כָּֽל־דֶּרֶךְ־אִישׁ יָשָׁר בְּעֵינָיו וְתֹכֵן לִבּוֹת יְהוָֽה׃

Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.

3 עֲשֹׂה צְדָקָה וּמִשְׁפָּט נִבְחָר לַיהוָה מִזָּֽבַח׃

Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.

4 רוּם־עֵינַיִם וּרְחַב־לֵב נִר רְשָׁעִים חַטָּֽאת׃

Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.

5 מַחְשְׁבוֹת חָרוּץ אַךְ־לְמוֹתָר וְכָל־אָץ אַךְ־לְמַחְסֽוֹר׃

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.

6 פֹּעַל אוֹצָרוֹת בִּלְשׁוֹן שָׁקֶר הֶבֶל נִדָּף מְבַקְשֵׁי־מָֽוֶת׃

Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.

7 שֹׁד־רְשָׁעִים יְגוֹרֵם כִּי מֵאֲנוּ לַעֲשׂוֹת מִשְׁפָּֽט׃

Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.

8 הֲפַכְפַּךְ דֶּרֶךְ אִישׁ וָזָר וְזַךְ יָשָׁר פָּעֳלֽוֹ׃

Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.

9 טוֹב לָשֶׁבֶת עַל־פִּנַּת־גָּג מֵאֵשֶׁת מִדְיָנִים וּבֵית חָֽבֶר׃

Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

10 נֶפֶשׁ רָשָׁע אִוְּתָה־רָע לֹא־יֻחַן בְּעֵינָיו רֵעֵֽהוּ׃

Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.

11 בַּעְנָשׁ־לֵץ יֶחְכַּם־פֶּתִי וּבְהַשְׂכִּיל לְחָכָם יִקַּח־דָּֽעַת׃

Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.

12 מַשְׂכִּיל צַדִּיק לְבֵית רָשָׁע מְסַלֵּף רְשָׁעִים לָרָֽע׃

Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.

13 אֹטֵם אָזְנוֹ מִזַּעֲקַת־דָּל גַּֽם־הוּא יִקְרָא וְלֹא יֵעָנֶֽה׃

Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.

14 מַתָּן בַּסֵּתֶר יִכְפֶּה־אָף וְשֹׁחַד בַּחֵק חֵמָה עַזָּֽה׃

Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.

15 שִׂמְחָה לַצַּדִּיק עֲשׂוֹת מִשְׁפָּט וּמְחִתָּה לְפֹעֲלֵי אָֽוֶן׃

Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.

16 אָדָם תּוֹעֶה מִדֶּרֶךְ הַשְׂכֵּל בִּקְהַל רְפָאִים יָנֽוּחַ׃

Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.

17 אִישׁ מַחְסוֹר אֹהֵב שִׂמְחָה אֹהֵב יַֽיִן־וָשֶׁמֶן לֹא יַעֲשִֽׁיר׃

Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.

18 כֹּפֶר לַצַּדִּיק רָשָׁע וְתַחַת יְשָׁרִים בּוֹגֵֽד׃

Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.

19 טוֹב שֶׁבֶת בְּאֶֽרֶץ־מִדְבָּר מֵאֵשֶׁת מדונים מִדְיָנִים וָכָֽעַס׃

Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.

20 אוֹצָר ׀ נֶחְמָד וָשֶׁמֶן בִּנְוֵה חָכָם וּכְסִיל אָדָם יְבַלְּעֶֽנּוּ׃

Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.

21 רֹדֵף צְדָקָה וָחָסֶד יִמְצָא חַיִּים צְדָקָה וְכָבֽוֹד׃

Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.

22 עִיר גִּבֹּרִים עָלָה חָכָם וַיֹּרֶד עֹז מִבְטֶחָֽה׃

У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.

23 שֹׁמֵר פִּיו וּלְשׁוֹנוֹ שֹׁמֵר מִצָּרוֹת נַפְשֽׁוֹ׃

Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.

24 זֵד יָהִיר לֵץ שְׁמוֹ עוֹשֶׂה בְּעֶבְרַת זָדֽוֹן׃

Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.

25 תַּאֲוַת עָצֵל תְּמִיתֶנּוּ כִּֽי־מֵאֲנוּ יָדָיו לַעֲשֽׂוֹת׃

Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;

26 כָּל־הַיּוֹם הִתְאַוָּה תַאֲוָה וְצַדִּיק יִתֵּן וְלֹא יַחְשֹֽׂךְ׃

Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.

27 זֶבַח רְשָׁעִים תּוֹעֵבָה אַף כִּֽי־בְזִמָּה יְבִיאֶֽנּוּ׃

Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?

28 עֵד־כְּזָבִים יֹאבֵד וְאִישׁ שׁוֹמֵעַ לָנֶצַח יְדַבֵּֽר׃

Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.

29 הֵעֵז אִישׁ רָשָׁע בְּפָנָיו וְיָשָׁר הוּא ׀ יכין יָבִין דרכיו דַּרְכּֽוֹ׃

Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.

30 אֵין חָכְמָה וְאֵין תְּבוּנָה וְאֵין עֵצָה לְנֶגֶד יְהוָֽה׃

Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.

31 סוּס מוּכָן לְיוֹם מִלְחָמָה וְלַֽיהוָה הַתְּשׁוּעָֽה׃

Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.