מִשְׁלֵי 19

1 טֽוֹב־רָשׁ הוֹלֵךְ בְּתֻמּוֹ מֵעִקֵּשׁ שְׂפָתָיו וְהוּא כְסִֽיל׃

Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

2 גַּם בְּלֹא־דַעַת נֶפֶשׁ לֹא־טוֹב וְאָץ בְּרַגְלַיִם חוֹטֵֽא׃

Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

3 אִוֶּלֶת אָדָם תְּסַלֵּף דַּרְכּוֹ וְעַל־יְהוָה יִזְעַף לִבּֽוֹ׃

Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

4 הוֹן יֹסִיף רֵעִים רַבִּים וְדָל מֵרֵעהוּ יִפָּרֵֽד׃

Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

5 עֵד שְׁקָרִים לֹא יִנָּקֶה וְיָפִיחַ כְּזָבִים לֹא יִמָּלֵֽט׃

Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

6 רַבִּים יְחַלּוּ פְנֵֽי־נָדִיב וְכָל־הָרֵעַ לְאִישׁ מַתָּֽן׃

Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

7 כָּל אֲחֵי־רָשׁ ׀ שְֽׂנֵאֻהוּ אַף כִּי מְרֵעֵהוּ רָחֲקוּ מִמֶּנּוּ מְרַדֵּף אֲמָרִים לא־לוֹ־הֵֽמָּה׃

На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

8 קֹֽנֶה־לֵּב אֹהֵב נַפְשׁוֹ שֹׁמֵר תְּבוּנָה לִמְצֹא־טֽוֹב׃

Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

9 עֵד שְׁקָרִים לֹא יִנָּקֶה וְיָפִיחַ כְּזָבִים יֹאבֵֽד׃

Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

10 לֹֽא־נָאוֶה לִכְסִיל תַּעֲנוּג אַף כִּֽי־לְעֶבֶד ׀ מְשֹׁל בְּשָׂרִֽים׃

Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

11 שֵׂכֶל אָדָם הֶאֱרִיךְ אַפּוֹ וְתִפאַרְתּוֹ עֲבֹר עַל־פָּֽשַׁע׃

Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

12 נַהַם כַּכְּפִיר זַעַף מֶלֶךְ וּכְטַל עַל־עֵשֶׂב רְצוֹנֽוֹ׃

Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

13 הַוֺּת לְאָבִיו בֵּן כְּסִיל וְדֶלֶף טֹרֵד מִדְיְנֵי אִשָּֽׁה׃

Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

14 בַּיִת וָהוֹן נַחֲלַת אָבוֹת וּמֵיְהוָה אִשָּׁה מַשְׂכָּֽלֶת׃

Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

15 עַצְלָה תַּפִּיל תַּרְדֵּמָה וְנֶפֶשׁ רְמִיָּה תִרְעָֽב׃

Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

16 שֹׁמֵר מִצְוָה שֹׁמֵר נַפְשׁוֹ בּוֹזֵה דְרָכָיו יומת יָמֽוּת׃

Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

17 מַלְוֵה יְהוָה חוֹנֵֽן דָּל וּגְמֻלוֹ יְשַׁלֶּם־לֽוֹ׃

Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

18 יַסֵּר בִּנְךָ כִּי־יֵשׁ תִּקְוָה וְאֶל־הֲמִיתוֹ אַל־תִּשָּׂא נַפְשֶֽׁךָ׃

Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

19 גרל־גְּֽדָל־חֵמָה נֹשֵׂא עֹנֶשׁ כִּי אִם־תַּצִּיל וְעוֹד תּוֹסִֽף׃

Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

20 שְׁמַע עֵצָה וְקַבֵּל מוּסָר לְמַעַן תֶּחְכַּם בְּאַחֲרִיתֶֽךָ׃

Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

21 רַבּוֹת מַחֲשָׁבוֹת בְּלֶב־אִישׁ וַעֲצַת יְהוָה הִיא תָקֽוּם׃

Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

22 תַּאֲוַת אָדָם חַסְדּוֹ וְטֽוֹב־רָשׁ מֵאִישׁ כָּזָֽב׃

Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

23 יִרְאַת יְהוָה לְחַיִּים וְשָׂבֵעַ יָלִין בַּל־יִפָּקֶד רָֽע׃

Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

24 טָמַן עָצֵל יָדוֹ בַּצַּלָּחַת גַּם־אֶל־פִּיהוּ לֹא יְשִׁיבֶֽנָּה׃

Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

25 לֵץ תַּכֶּה וּפֶתִי יַעְרִם וְהוֹכִיחַ לְנָבוֹן יָבִין דָּֽעַת׃

Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

26 מְֽשַׁדֶּד־אָב יַבְרִיחַ אֵם בֵּן מֵבִישׁ וּמַחְפִּֽיר׃

Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

27 חַֽדַל־בְּנִי לִשְׁמֹעַ מוּסָר לִשְׁגוֹת מֵֽאִמְרֵי־דָֽעַת׃

Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

28 עֵד בְּלִיַּעַל יָלִיץ מִשְׁפָּט וּפִי רְשָׁעִים יְבַלַּע־אָֽוֶן׃

Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

29 נָכוֹנוּ לַלֵּצִים שְׁפָטִים וּמַהֲלֻמוֹת לְגֵו כְּסִילִֽים׃

Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.