מִשְׁלֵי 18

1 לְֽתַאֲוָה יְבַקֵּשׁ נִפְרָד בְּכָל־תּוּשִׁיָּה יִתְגַּלָּֽע׃

Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

2 לֹֽא־יַחְפֹּץ כְּסִיל בִּתְבוּנָה כִּי אִֽם־בְּהִתְגַּלּוֹת לִבּֽוֹ׃

Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 בְּֽבוֹא־רָשָׁע בָּא גַם־בּוּז וְֽעִם־קָלוֹן חֶרְפָּֽה׃

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

4 מַיִם עֲמֻקִּים דִּבְרֵי פִי־אִישׁ נַחַל נֹבֵעַ מְקוֹר חָכְמָֽה׃

Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

5 שְׂאֵת פְּנֵי־רָשָׁע לֹא־טוֹב לְהַטּוֹת צַדִּיק בַּמִּשְׁפָּֽט׃

Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 שִׂפְתֵי כְסִיל יָבֹאֽוּ בְרִיב וּפִיו לְֽמַהֲלֻמוֹת יִקְרָֽא׃

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

7 פִּֽי־כְסִיל מְחִתָּה־לוֹ וּשְׂפָתָיו מוֹקֵשׁ נַפְשֽׁוֹ׃

Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 דִּבְרֵי נִרְגָּן כְּמִֽתְלַהֲמִים וְהֵם יָרְדוּ חַדְרֵי־בָֽטֶן׃

Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

9 גַּם מִתְרַפֶּה בִמְלַאכְתּוֹ אָח הוּא לְבַעַל מַשְׁחִֽית׃

И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 מִגְדַּל־עֹז שֵׁם יְהוָה בּֽוֹ־יָרוּץ צַדִּיק וְנִשְׂגָּֽב׃

Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 הוֹן עָשִׁיר קִרְיַת עֻזּוֹ וּכְחוֹמָה נִשְׂגָּבָה בְּמַשְׂכִּיתֽוֹ׃

Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 לִפְנֵי־שֶׁבֶר יִגְבַּהּ לֵב־אִישׁ וְלִפְנֵי כָבוֹד עֲנָוֽ͏ָה׃

Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

13 מֵשִׁיב דָּבָר בְּטֶרֶם יִשְׁמָע אִוֶּלֶת הִיא־לוֹ וּכְלִמָּֽה׃

Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

14 רֽוּחַ־אִישׁ יְכַלְכֵּל מַחֲלֵהוּ וְרוּחַ נְכֵאָה מִי יִשָּׂאֶֽנָּה׃

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 לֵב נָבוֹן יִקְנֶה־דָּעַת וְאֹזֶן חֲכָמִים תְּבַקֶּשׁ־דָּֽעַת׃

Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

16 מַתָּן אָדָם יַרְחִיב לוֹ וְלִפְנֵי גְדֹלִים יַנְחֶֽנּוּ׃

Дар човеку шири место и води га пред властеље.

17 צַדִּיק הָרִאשׁוֹן בְּרִיבוֹ יבא־וּבָֽא־רֵעֵהוּ וַחֲקָרֽוֹ׃

Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 מִדְיָנִים יַשְׁבִּית הַגּוֹרָל וּבֵין עֲצוּמִים יַפְרִֽיד׃

Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

19 אָח נִפְשָׁע מִקִּרְיַת־עֹז ומדונים וּמִדְיָנִים כִּבְרִיחַ אַרְמֽוֹן׃

Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

20 מִפְּרִי פִי־אִישׁ תִּשְׂבַּע בִּטְנוֹ תְּבוּאַת שְׂפָתָיו יִשְׂבָּֽע׃

Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

21 מָוֶת וְחַיִּים בְּיַד־לָשׁוֹן וְאֹהֲבֶיהָ יֹאכַל פִּרְיָֽהּ׃

Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 מָצָא אִשָּׁה מָצָא טוֹב וַיָּפֶק רָצוֹן מֵיְהוָֽה׃

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 תַּחֲנוּנִים יְדַבֶּר־רָשׁ וְעָשִׁיר יַעֲנֶה עַזּֽוֹת׃

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 אִישׁ רֵעִים לְהִתְרֹעֵעַ וְיֵשׁ אֹהֵב דָּבֵק מֵאָֽח׃

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.