מִשְׁלֵי 15

1 מַֽעֲנֶה־רַּךְ יָשִׁיב חֵמָה וּדְבַר־עֶצֶב יַעֲלֶה־אָֽף׃

Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

2 לְשׁוֹן חֲכָמִים תֵּיטִיב דָּעַת וּפִי כְסִילִים יַבִּיעַ אִוֶּֽלֶת׃

Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

3 בְּֽכָל־מָקוֹם עֵינֵי יְהוָה צֹפוֹת רָעִים וטוֹבִֽים׃

Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

4 מַרְפֵּא לָשׁוֹן עֵץ חַיִּים וְסֶלֶף בָּהּ שֶׁבֶר בְּרֽוּחַ׃

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

5 אֱוִיל יִנְאַץ מוּסַר אָבִיו וְשֹׁמֵר תּוֹכַחַת יַעְרִֽם׃

Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

6 בֵּית צַדִּיק חֹסֶן רָב וּבִתְבוּאַת רָשָׁע נֶעְכָּֽרֶת׃

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

7 שִׂפְתֵי חֲכָמִים יְזָרוּ דָעַת וְלֵב כְּסִילִים לֹא־כֵֽן׃

Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

8 זֶבַח רְשָׁעִים תּוֹעֲבַת יְהוָה וּתְפִלַּת יְשָׁרִים רְצוֹנֽוֹ׃

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

9 תּוֹעֲבַת יְהוָה דֶּרֶךְ רָשָׁע וּמְרַדֵּף צְדָקָה יֶאֱהָֽב׃

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

10 מוּסָר רָע לְעֹזֵב אֹרַח שׂוֹנֵא תוֹכַחַת יָמֽוּת׃

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

11 שְׁאוֹל וַאֲבַדּוֹן נֶגֶד יְהוָה אַף כִּֽי־לִבּוֹת בְּֽנֵי־אָדָֽם׃ (Sheol h7585)

Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)

12 לֹא יֶאֱהַב־לֵץ הוֹכֵחַֽ לוֹ אֶל־חֲכָמִים לֹא יֵלֵֽךְ׃

Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

13 לֵב שָׂמֵחַ יֵיטִב פָּנִים וּבְעַצְּבַת־לֵב רוּחַ נְכֵאָֽה׃

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

14 לֵב נָבוֹן יְבַקֶּשׁ־דָּעַת ופני וּפִי כְסִילִים יִרְעֶה אִוֶּֽלֶת׃

Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15 כָּל־יְמֵי עָנִי רָעִים וְטֽוֹב־לֵב מִשְׁתֶּה תָמִֽיד׃

Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16 טוֹב־מְעַט בְּיִרְאַת יְהוָה מֵאוֹצָר רָב וּמְהוּמָה בֽוֹ׃

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

17 טוֹב אֲרֻחַת יָרָק וְאַהֲבָה־שָׁם מִשּׁוֹר אָבוּס וְשִׂנְאָה־בֽוֹ׃

Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

18 אִישׁ חֵמָה יְגָרֶה מָדוֹן וְאֶרֶך אַפַּיִם יַשְׁקִיט רִֽיב׃

Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19 דֶּרֶךְ עָצֵל כִּמְשֻׂכַת חָדֶק וְאֹרַח יְשָׁרִים סְלֻלָֽה׃

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

20 בֵּן חָכָם יְשַׂמַּח־אָב וּכְסִיל אָדָם בּוֹזֶה אִמּֽוֹ׃

Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

21 אִוֶּלֶת שִׂמְחָה לַחֲסַר־לֵב וְאִישׁ תְּבוּנָה יְיַשֶׁר־לָֽכֶת׃

Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

22 הָפֵר מַחֲשָׁבוֹת בְּאֵין סוֹד וּבְרֹב יוֹעֲצִים תָּקֽוּם׃

Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

23 שִׂמְחָה לָאִישׁ בְּמַעֲנֵה־פִיו וְדָבָר בְּעִתּוֹ מַה־טּֽוֹב׃

Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

24 אֹרַח חַיִּים לְמַעְלָה לְמַשְׂכִּיל לְמַעַן סוּר מִשְּׁאוֹל מָֽטָּה׃ (Sheol h7585)

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)

25 בֵּית גֵּאִים יִסַּח ׀ יְהוָה וְיַצֵּב גְּבוּל אַלְמָנָֽה׃

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26 תּוֹעֲבַת יְהוָה מַחְשְׁבוֹת רָע וּטְהֹרִים אִמְרֵי־נֹֽעַם׃

Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

27 עֹכֵר בֵּיתוֹ בּוֹצֵעַ בָּצַע וְשׂוֹנֵא מַתָּנֹת יִחְיֶֽה׃

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28 לֵב צַדִּיק יֶהְגֶּה לַעֲנוֹת וּפִי רְשָׁעִים יַבִּיעַ רָעֽוֹת׃

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

29 רָחוֹק יְהוָה מֵרְשָׁעִים וּתְפִלַּת צַדִּיקִים יִשְׁמָֽע׃

Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

30 מְֽאוֹר־עֵינַיִם יְשַׂמַּֽח־לֵב שְׁמוּעָה טוֹבָה תְּדַשֶּׁן־עָֽצֶם׃

Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

31 אֹזֶן שֹׁמַעַת תּוֹכַחַת חַיִּים בְּקֶרֶב חֲכָמִים תָּלִֽין׃

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32 פּוֹרֵעַ מוּסָר מוֹאֵס נַפְשׁוֹ וְשׁוֹמֵעַ תּוֹכַחַת קוֹנֶה לֵּֽב׃

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33 יִרְאַת יְהוָה מוּסַר חָכְמָה וְלִפְנֵי כָבוֹד עֲנָוָֽה׃

Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.