איכה 3

1 אֲנִי הַגֶּבֶר רָאָה עֳנִי בְּשֵׁבֶט עֶבְרָתֽוֹ׃

Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

2 אוֹתִי נָהַג וַיֹּלַךְ חֹשֶׁךְ וְלֹא־אֽוֹר׃

Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

3 אַךְ בִּי יָשֻׁב יַהֲפֹךְ יָדוֹ כָּל־הַיּֽוֹם׃

Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

4 בִּלָּה בְשָׂרִי וְעוֹרִי שִׁבַּר עַצְמוֹתָֽי׃

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

5 בָּנָה עָלַי וַיַּקַּף רֹאשׁ וּתְלָאָֽה׃

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

6 בְּמַחֲשַׁכִּים הוֹשִׁיבַנִי כְּמֵתֵי עוֹלָֽם׃

Посади ме у таму као умрле одавна.

7 גָּדַר בַּעֲדִי וְלֹא אֵצֵא הִכְבִּיד נְחָשְׁתִּֽי׃

Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

8 גַּם כִּי אֶזְעַק וַאֲשַׁוֵּעַ שָׂתַם תְּפִלָּתִֽי׃

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

9 גָּדַר דְּרָכַי בְּגָזִית נְתִיבֹתַי עִוָּֽה׃

Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

10 דֹּב אֹרֵב הוּא לִי אריה אֲרִי בְּמִסְתָּרִֽים׃

Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

11 דְּרָכַי סוֹרֵר וַֽיְפַשְּׁחֵנִי שָׂמַנִי שֹׁמֵֽם׃

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

12 דָּרַךְ קַשְׁתוֹ וַיַּצִּיבֵנִי כַּמַּטָּרָא לַחֵֽץ׃

Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

13 הֵבִיא בְּכִלְיוֹתָי בְּנֵי אַשְׁפָּתֽוֹ׃

Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

14 הָיִיתִי שְּׂחֹק לְכָל־עַמִּי נְגִינָתָם כָּל־הַיּֽוֹם׃

Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

15 הִשְׂבִּיעַנִי בַמְּרוֹרִים הִרְוַנִי לַעֲנָֽה׃

Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

16 וַיַּגְרֵס בֶּֽחָצָץ שִׁנָּי הִכְפִּישַׁנִי בָּאֵֽפֶר׃

Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

17 וַתִּזְנַח מִשָּׁלוֹם נַפְשִׁי נָשִׁיתִי טוֹבָֽה׃

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

18 וָאֹמַר אָבַד נִצְחִי וְתוֹחַלְתִּי מֵיְהוָֽה׃

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

19 זְכָר־עָנְיִי וּמְרוּדִי לַעֲנָה וָרֹֽאשׁ׃

Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

20 זָכוֹר תִּזְכּוֹר ותשיח וְתָשׁוֹחַ עָלַי נַפְשִֽׁי׃

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

21 זֹאת אָשִׁיב אֶל־לִבִּי עַל־כֵּן אוֹחִֽיל׃

Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

22 חַֽסְדֵי יְהוָה כִּי לֹא־תָמְנוּ כִּי לֹא־כָלוּ רַחֲמָֽיו׃

Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

23 חֲדָשִׁים לַבְּקָרִים רַבָּה אֱמוּנָתֶֽךָ׃

Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

24 חֶלְקִי יְהוָה אָמְרָה נַפְשִׁי עַל־כֵּן אוֹחִיל לֽוֹ׃

Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

25 טוֹב יְהוָה לְקֹוָו לְנֶפֶשׁ תִּדְרְשֶֽׁנּוּ׃

Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

26 טוֹב וְיָחִיל וְדוּמָם לִתְשׁוּעַת יְהוָֽה׃

Добро је мирно чекати спасење Господње.

27 טוֹב לַגֶּבֶר כִּֽי־יִשָּׂא עֹל בִּנְעוּרָֽיו׃

Добро је човеку носити јарам за младости своје.

28 יֵשֵׁב בָּדָד וְיִדֹּם כִּי נָטַל עָלָֽיו׃

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

29 יִתֵּן בֶּֽעָפָר פִּיהוּ אוּלַי יֵשׁ תִּקְוָֽה׃

Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

30 יִתֵּן לְמַכֵּהוּ לֶחִי יִשְׂבַּע בְּחֶרְפָּֽה׃

Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

31 כִּי לֹא יִזְנַח לְעוֹלָם אֲדֹנָֽי׃

Јер Господ не одбацује за свагда.

32 כִּי אִם־הוֹגָה וְרִחַם כְּרֹב חסדו חֲסָדָֽיו׃

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

33 כִּי לֹא עִנָּה מִלִבּוֹ וַיַּגֶּה בְנֵי־אִֽישׁ׃

Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

34 לְדַכֵּא תַּחַת רַגְלָיו כֹּל אֲסִירֵי אָֽרֶץ׃

Кад газе ногама све сужње на земљи,

35 לְהַטּוֹת מִשְׁפַּט־גָּבֶר נֶגֶד פְּנֵי עֶלְיֽוֹן׃

Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

36 לְעַוֵּת אָדָם בְּרִיבוֹ אֲדֹנָי לֹא רָאָֽה׃

Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

37 מִי זֶה אָמַר וַתֶּהִי אֲדֹנָי לֹא צִוָּֽה׃

Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

38 מִפִּי עֶלְיוֹן לֹא תֵצֵא הָרָעוֹת וְהַטּֽוֹב׃

Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

39 מַה־יִּתְאוֹנֵן אָדָם חָי גֶּבֶר עַל־חטאו חֲטָאָֽיו׃

Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

40 נַחְפְּשָׂה דְרָכֵינוּ וְֽנַחְקֹרָה וְנָשׁוּבָה עַד־יְהוָֽה׃

Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

41 נִשָּׂא לְבָבֵנוּ אֶל־כַּפָּיִם אֶל־אֵל בַּשָּׁמָֽיִם׃

Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

42 נַחְנוּ פָשַׁעְנוּ וּמָרִינוּ אַתָּה לֹא סָלָֽחְתָּ׃

Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

43 סַכֹּתָה בָאַף וַֽתִּרְדְּפֵנוּ הָרַגְתָּ לֹא חָמָֽלְתָּ׃

Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

44 סַכּוֹתָה בֶֽעָנָן לָךְ מֵעֲבוֹר תְּפִלָּֽה׃

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

45 סְחִי וּמָאוֹס תְּשִׂימֵנוּ בְּקֶרֶב הָעַמִּֽים׃

Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

46 פָּצוּ עָלֵינוּ פִּיהֶם כָּל־אֹיְבֵֽינוּ׃

Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

47 פַּחַד וָפַחַת הָיָה לָנוּ הַשֵּׁאת וְהַשָּֽׁבֶר׃

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

48 פַּלְגֵי־מַיִם תֵּרַד עֵינִי עַל־שֶׁבֶר בַּת־עַמִּֽי׃

Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

49 עֵינִי נִגְּרָה וְלֹא תִדְמֶה מֵאֵין הֲפֻגֽוֹת׃

Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

50 עַד־יַשְׁקִיף וְיֵרֶא יְהוָה מִשָּׁמָֽיִם׃

Докле Господ не погледа и не види с неба.

51 עֵינִי עֽוֹלְלָה לְנַפְשִׁי מִכֹּל בְּנוֹת עִירִֽי׃

Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

52 צוֹד צָדוּנִי כַּצִּפּוֹר אֹיְבַי חִנָּֽם׃

Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

53 צָֽמְתוּ בַבּוֹר חַיָּי וַיַּדּוּ־אֶבֶן בִּֽי׃

Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

54 צָֽפוּ־מַיִם עַל־רֹאשִׁי אָמַרְתִּי נִגְזָֽרְתִּי׃

Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

55 קָרָאתִי שִׁמְךָ יְהוָה מִבּוֹר תַּחְתִּיּֽוֹת׃

Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

56 קוֹלִי שָׁמָעְתָּ אַל־תַּעְלֵם אָזְנְךָ לְרַוְחָתִי לְשַׁוְעָתִֽי׃

Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

57 קָרַבְתָּ בְּיוֹם אֶקְרָאֶךָּ אָמַרְתָּ אַל־תִּירָֽא׃

Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

58 רַבְתָּ אֲדֹנָי רִיבֵי נַפְשִׁי גָּאַלְתָּ חַיָּֽי׃

Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

59 רָאִיתָה יְהוָה עַוָּתָתִי שָׁפְטָה מִשְׁפָּטִֽי׃

Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

60 רָאִיתָה כָּל־נִקְמָתָם כָּל־מַחְשְׁבֹתָם לִֽי׃

Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

61 שָׁמַעְתָּ חֶרְפָּתָם יְהוָה כָּל־מַחְשְׁבֹתָם עָלָֽי׃

Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

62 שִׂפְתֵי קָמַי וְהֶגְיוֹנָם עָלַי כָּל־הַיּֽוֹם׃

Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

63 שִׁבְתָּם וְקִֽימָתָם הַבִּיטָה אֲנִי מַנְגִּינָתָֽם׃

Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

64 תָּשִׁיב לָהֶם גְּמוּל יְהוָה כְּמַעֲשֵׂה יְדֵיהֶֽם׃

Плати им, Господе, по делима руку њихових.

65 תִּתֵּן לָהֶם מְגִנַּת־לֵב תַּאֲלָֽתְךָ לָהֶֽם׃

Подај им упорно срце, проклетство своје.

66 תִּרְדֹּף בְּאַף וְתַשְׁמִידֵם מִתַּחַת שְׁמֵי יְהוָֽה׃

Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.