איוב 4

1 וַיַּעַן אֱלִיפַז הַֽתֵּימָנִי וַיֹּאמַֽר׃

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2 הֲנִסָּה דָבָר אֵלֶיךָ תִּלְאֶה וַעְצֹר בְּמִלִּין מִי יוּכָֽל׃

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

3 הִנֵּה יִסַּרְתָּ רַבִּים וְיָדַיִם רָפוֹת תְּחַזֵּֽק׃

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

4 כּוֹשֵׁל יְקִימוּן מִלֶּיךָ וּבִרְכַּיִם כֹּרְעוֹת תְּאַמֵּֽץ׃

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

5 כִּי עַתָּה ׀ תָּבוֹא אֵלֶיךָ וַתֵּלֶא תִּגַּע עָדֶיךָ וַתִּבָּהֵֽל׃

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6 הֲלֹא יִרְאָתְךָ כִּסְלָתֶךָ תִּקְוָתְךָ וְתֹם דְּרָכֶֽיךָ׃

Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

7 זְכָר־נָא מִי הוּא נָקִי אָבָד וְאֵיפֹה יְשָׁרִים נִכְחָֽדוּ׃

Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

8 כַּאֲשֶׁר רָאִיתִי חֹרְשֵׁי אָוֶן וְזֹרְעֵי עָמָל יִקְצְרֻֽהוּ׃

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

9 מִנִּשְׁמַת אֱלוֹהַ יֹאבֵדוּ וּמֵרוּחַ אַפּוֹ יִכְלֽוּ׃

Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

10 שַׁאֲגַת אַרְיֵה וְקוֹל שָׁחַל וְשִׁנֵּי כְפִירִים נִתָּֽעוּ׃

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11 לַיִשׁ אֹבֵד מִבְּלִי־טָרֶף וּבְנֵי לָבִיא יִתְפָּרָֽדוּ׃

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12 וְאֵלַי דָּבָר יְגֻנָּב וַתִּקַּח אָזְנִי שֵׁמֶץ מֽ͏ֶנְהֽוּ׃

Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

13 בִּשְׂעִפִּים מֵחֶזְיֹנוֹת לָיְלָה בִּנְפֹל תַּרְדֵּמָה עַל־אֲנָשִֽׁים׃

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

14 פַּחַד קְרָאַנִי וּרְעָדָה וְרֹב עַצְמוֹתַי הִפְחִֽיד׃

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

15 וְרוּחַ עַל־פָּנַי יַחֲלֹף תְּסַמֵּר שַֽׂעֲרַת בְּשָׂרִֽי׃

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

16 יַעֲמֹד ׀ וְֽלֹא־אַכִּיר מַרְאֵהוּ תְּמוּנָה לְנֶגֶד עֵינָי דְּמָמָה וָקוֹל אֶשְׁמָֽע׃

Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

17 הַֽאֱנוֹשׁ מֵאֱלוֹהַ יִצְדָּק אִם מֵעֹשֵׂהוּ יִטְהַר־גָּֽבֶר׃

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

18 הֵן בַּעֲבָדָיו לֹא יַאֲמִין וּבְמַלְאָכָיו יָשִׂים תָּהֳלָֽה׃

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

19 אַף ׀ שֹׁכְנֵי בָֽתֵּי־חֹמֶר אֲשֶׁר־בֶּעָפָר יְסוֹדָם יְדַכְּאוּם לִפְנֵי־עָֽשׁ׃

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20 מִבֹּקֶר לָעֶרֶב יֻכַּתּוּ מִבְּלִי מֵשִׂים לָנֶצַח יֹאבֵֽדוּ׃

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

21 הֲלֹא־נִסַּע יִתְרָם בָּם יָמוּתוּ וְלֹא בְחָכְמָֽה׃

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.