איוב 35

1 וַיַּעַן אֱלִיהוּ וַיֹּאמַֽר׃

Још говори Елијуј и рече:

2 הֲזֹאת חָשַׁבְתָּ לְמִשְׁפָּט אָמַרְתָּ צִדְקִי מֵאֵֽל׃

Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

3 כִּֽי־תֹאמַר מַה־יִּסְכָּן־לָךְ מָֽה־אֹעִיל מֵֽחַטָּאתִֽי׃

Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

4 אֲנִי אֲשִֽׁיבְךָ מִלִּין וְֽאֶת־רֵעֶיךָ עִמָּֽךְ׃

Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

5 הַבֵּט שָׁמַיִם וּרְאֵה וְשׁוּר שְׁחָקִים גָּבְהוּ מִמֶּֽךָּ׃

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

6 אִם־חָטָאתָ מַה־תִּפְעָל־בּוֹ וְרַבּוּ פְשָׁעֶיךָ מַה־תַּעֲשֶׂה־לּֽוֹ׃

Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

7 אִם־צָדַקְתָּ מַה־תִּתֶּן־לוֹ אוֹ מַה־מִיָּדְךָ יִקָּֽח׃

Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

8 לְאִישׁ־כָּמוֹךָ רִשְׁעֶךָ וּלְבֶן־אָדָם צִדְקָתֶֽךָ׃

Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

9 מֵרֹב עֲשׁוּקִים יַזְעִיקוּ יְשַׁוְּעוּ מִזְּרוֹעַ רַבִּֽים׃

Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

10 וְֽלֹא־אָמַר אַיֵּה אֱלוֹהַּ עֹשָׂי נֹתֵן זְמִרוֹת בַּלָּֽיְלָה׃

А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

11 מַלְּפֵנוּ מִבַּהֲמוֹת אָרֶץ וּמֵעוֹף הַשָּׁמַיִם יְחַכְּמֵֽנוּ׃

Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

12 שָׁם יִצְעֲקוּ וְלֹא יַעֲנֶה מִפְּנֵי גְּאוֹן רָעִֽים׃

Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

13 אַךְ־שָׁוְא לֹא־יִשְׁמַע ׀ אֵל וְשַׁדַּי לֹא יְשׁוּרֶֽנָּה׃

Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

14 אַף כִּֽי־תֹאמַר לֹא תְשׁוּרֶנּוּ דִּין לְפָנָיו וּתְחוֹלֵֽל לֽוֹ׃

А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

15 וְעַתָּה כִּי־אַיִן פָּקַד אַפּוֹ וְלֹֽא־יָדַע בַּפַּשׁ מְאֹֽד׃

А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

16 וְאִיּוֹב הֶבֶל יִפְצֶה־פִּיהוּ בִּבְלִי־דַעַת מִלִּין יַכְבִּֽר׃

Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.