איוב 33

1 וְֽאוּלָם שְׁמַֽע־נָא אִיּוֹב מִלָּי וְֽכָל־דְּבָרַי הַאֲזִֽינָה׃

Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.

2 הִנֵּה־נָא פָּתַחְתִּי פִי דִּבְּרָה לְשׁוֹנִי בְחִכִּֽי׃

Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

3 יֹֽשֶׁר־לִבִּי אֲמָרָי וְדַעַת שְׂפָתַי בָּרוּר מִלֵּֽלוּ׃

По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

4 רֽוּחַ־אֵל עָשָׂתְנִי וְנִשְׁמַת שַׁדַּי תְּחַיֵּֽנִי׃

Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

5 אִם־תּוּכַל הֲשִׁיבֵנִי עֶרְכָה לְפָנַי הִתְיַצָּֽבָה׃

Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.

6 הֵן־אֲנִי כְפִיךָ לָאֵל מֵחֹמֶר קֹרַצְתִּי גַם־אָֽנִי׃

Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

7 הִנֵּה אֵמָתִי לֹא תְבַעֲתֶךָּ וְאַכְפִּי עָלֶיךָ לֹא־יִכְבָּֽד׃

Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

8 אַךְ אָמַרְתָּ בְאָזְנָי וְקוֹל מִלִּין אֶשְׁמָֽע׃

Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:

9 זַךְ אֲנִי בְּֽלִי פָשַׁע חַף אָנֹכִי וְלֹא עָוֺן לִֽי׃

Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.

10 הֵן תְּנוּאוֹת עָלַי יִמְצָא יַחְשְׁבֵנִי לְאוֹיֵב לֽוֹ׃

Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

11 יָשֵׂם בַּסַּד רַגְלָי יִשְׁמֹר כָּל־אָרְחֹתָֽי׃

Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.

12 הֶן־זֹאת לֹא־צָדַקְתָּ אֶעֱנֶךָּ כִּֽי־יִרְבֶּה אֱלוֹהַ מֵאֱנֽוֹשׁ׃

Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.

13 מַדּוּעַ אֵלָיו רִיבוֹתָ כִּי כָל־דְּבָרָיו לֹא־יַעֲנֶֽה׃

Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?

14 כִּֽי־בְאַחַת יְדַבֶּר־אֵל וּבִשְׁתַּיִם לֹא יְשׁוּרֶֽנָּה׃

Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.

15 בַּחֲלוֹם ׀ חֶזְיוֹן לַיְלָה בִּנְפֹל תַּרְדֵּמָה עַל־אֲנָשִׁים בִּתְנוּמוֹת עֲלֵי מִשְׁכָּֽב׃

У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

16 אָז יִגְלֶה אֹזֶן אֲנָשִׁים וּבְמֹסָרָם יַחְתֹּֽם׃

Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,

17 לְהָסִיר אָדָם מַעֲשֶׂה וְגֵוָה מִגֶּבֶר יְכַסֶּֽה׃

Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;

18 יַחְשֹׂךְ נַפְשׁוֹ מִנִּי־שָׁחַת וְחַיָּתוֹ מֵעֲבֹר בַּשָּֽׁלַח׃

Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

19 וְהוּכַח בְּמַכְאוֹב עַל־מִשְׁכָּבוֹ וריב וְרוֹב עֲצָמָיו אֵתָֽן׃

И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

20 וְזִֽהֲמַתּוּ חַיָּתוֹ לָחֶם וְנַפְשׁוֹ מַאֲכַל תַּאֲוָֽה׃

Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

21 יִכֶל בְּשָׂרוֹ מֵרֹאִי ושפי וְשֻׁפּוּ עַצְמוֹתָיו לֹא רֻאּֽוּ׃

Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

22 וַתִּקְרַב לַשַּׁחַת נַפְשׁוֹ וְחַיָּתוֹ לַֽמְמִתִֽים׃

И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.

23 אִם־יֵשׁ עָלָיו ׀ מַלְאָךְ מֵלִיץ אֶחָד מִנִּי־אָלֶף לְהַגִּיד לְאָדָם יָשְׁרֽוֹ׃

Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,

24 וַיְחֻנֶּנּוּ וַיֹּאמֶר פְּדָעֵהוּ מֵרֶדֶת שָׁחַת מָצָאתִי כֹֽפֶר׃

Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.

25 רֻֽטֲפַשׁ בְּשָׂרוֹ מִנֹּעַר יָשׁוּב לִימֵי עֲלוּמָֽיו׃

И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,

26 יֶעְתַּר אֶל־אֱלוֹהַּ ׀ וַיִּרְצֵהוּ וַיַּרְא פָּנָיו בִּתְרוּעָה וַיָּשֶׁב לֶאֱנוֹשׁ צִדְקָתֽוֹ׃

Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.

27 יָשֹׁר ׀ עַל־אֲנָשִׁים וַיֹּאמֶר חָטָאתִי וְיָשָׁר הֶעֱוֵיתִי וְלֹא־שָׁוָה לִֽי׃

Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.

28 פָּדָה נפשי נַפְשׁוֹ מֵעֲבֹר בַּשָּׁחַת וחיתי וְחַיָּתוֹ בָּאוֹר תִּרְאֶֽה׃

Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.

29 הֶן־כָּל־אֵלֶּה יִפְעַל־אֵל פַּעֲמַיִם שָׁלוֹשׁ עִם־גָּֽבֶר׃

Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

30 לְהָשִׁיב נַפְשׁוֹ מִנִּי־שָׁחַת לֵאוֹר בְּאוֹר הַֽחַיִּים׃

Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

31 הַקְשֵׁב אִיּוֹב שְֽׁמַֽע־לִי הַחֲרֵשׁ וְאָנֹכִי אֲדַבֵּֽר׃

Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

32 אִם־יֵשׁ־מִלִּין הֲשִׁיבֵנִי דַּבֵּר כִּֽי־חָפַצְתִּי צַדְּקֶֽךָּ׃

Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

33 אִם־אַיִן אַתָּה שְֽׁמַֽע־לִי הַחֲרֵשׁ וַאֲאַלֶּפְךָ חָכְמָֽה׃

Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.