< הושע 4 >
שִׁמְעוּ דְבַר־יְהוָה בְּנֵי יִשְׂרָאֵל כִּי רִיב לַֽיהוָה עִם־יוֹשְׁבֵי הָאָרֶץ כִּי אֵין־אֱמֶת וְֽאֵין־חֶסֶד וְאֵֽין־דַּעַת אֱלֹהִים בָּאָֽרֶץ׃ | 1 |
Чујте реч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;
אָלֹה וְכַחֵשׁ וְרָצֹחַ וְגָנֹב וְנָאֹף פָּרָצוּ וְדָמִים בְּדָמִים נָגָֽעוּ׃ | 2 |
Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.
עַל־כֵּן ׀ תֶּאֱבַל הָאָרֶץ וְאֻמְלַל כָּל־יוֹשֵׁב בָּהּ בְּחַיַּת הַשָּׂדֶה וּבְעוֹף הַשָּׁמָיִם וְגַם־דְּגֵי הַיָּם יֵאָסֵֽפוּ׃ | 3 |
Зато ће тужити земља, и шта год живи на њој пренемоћи ће, и звери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помрети.
אַךְ אִישׁ אַל־יָרֵב וְאַל־יוֹכַח אִישׁ וְעַמְּךָ כִּמְרִיבֵי כֹהֵֽן׃ | 4 |
Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником.
וְכָשַׁלְתָּ הַיּוֹם וְכָשַׁל גַּם־נָבִיא עִמְּךָ לָיְלָה וְדָמִיתִי אִמֶּֽךָ׃ | 5 |
Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.
נִדְמוּ עַמִּי מִבְּלִי הַדָּעַת כִּֽי־אַתָּה הַדַּעַת מָאַסְתָּ וְאֶמְאָֽסְאךָ מִכַּהֵן לִי וַתִּשְׁכַּח תּוֹרַת אֱלֹהֶיךָ אֶשְׁכַּח בָּנֶיךָ גַּם־אָֽנִי׃ | 6 |
Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога свог, и ја ћу заборавити синове твоје.
כְּרֻבָּם כֵּן חָֽטְאוּ־לִי כְּבוֹדָם בְּקָלוֹן אָמִֽיר׃ | 7 |
Што се више множише, то ми више грешише; славу њихову претворићу у срамоту.
חַטַּאת עַמִּי יֹאכֵלוּ וְאֶל־עֲוֺנָם יִשְׂאוּ נַפְשֽׁוֹ׃ | 8 |
Од греха народа мог хране се, и лакоме се на безакоње њихово.
וְהָיָה כָעָם כַּכֹּהֵן וּפָקַדְתִּי עָלָיו דְּרָכָיו וּמַעֲלָלָיו אָשִׁיב לֽוֹ׃ | 9 |
Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путеве његове и платићу му за дела његова.
וְאָֽכְלוּ וְלֹא יִשְׂבָּעוּ הִזְנוּ וְלֹא יִפְרֹצוּ כִּֽי־אֶת־יְהוָה עָזְבוּ לִשְׁמֹֽר׃ | 10 |
И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.
זְנוּת וְיַיִן וְתִירוֹשׁ יִֽקַּֽח־לֵֽב׃ | 11 |
Курварство и вино и маст одузима срце.
עַמִּי בְּעֵצוֹ יִשְׁאָל וּמַקְלוֹ יַגִּיד לוֹ כִּי רוּחַ זְנוּנִים הִתְעָה וַיִּזְנוּ מִתַּחַת אֱלֹהֵיהֶֽם׃ | 12 |
Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога свог.
עַל־רָאשֵׁי הֶהָרִים יְזַבֵּחוּ וְעַל־הַגְּבָעוֹת יְקַטֵּרוּ תַּחַת אַלּוֹן וְלִבְנֶה וְאֵלָה כִּי טוֹב צִלָּהּ עַל־כֵּן תִּזְנֶינָה בְּנוֹתֵיכֶם וְכַלּוֹתֵיכֶם תְּנָאַֽפְנָה׃ | 13 |
Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и брестовима, јер им је сен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу.
לֹֽא־אֶפְקוֹד עַל־בְּנוֹתֵיכֶם כִּי תִזְנֶינָה וְעַל־כַּלּֽוֹתֵיכֶם כִּי תְנָאַפְנָה כִּי־הֵם עִם־הַזֹּנוֹת יְפָרֵדוּ וְעִם־הַקְּדֵשׁוֹת יְזַבֵּחוּ וְעָם לֹֽא־יָבִין יִלָּבֵֽט׃ | 14 |
Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалим женама; и народ неразумни пропашће.
אִם־זֹנֶה אַתָּה יִשְׂרָאֵל אַל־יֶאְשַׁם יְהוּדָה וְאַל־תָּבֹאוּ הַגִּלְגָּל וְאַֽל־תַּעֲלוּ בֵּית אָוֶן וְאַל־תִּשָּׁבְעוּ חַי־יְהוָֽה׃ | 15 |
Ако се ти курваш, Израиљу, нека не греши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Вет-авен, и не куните се: Тако да је жив Господ.
כִּי כְּפָרָה סֹֽרֵרָה סָרַר יִשְׂרָאֵל עַתָּה יִרְעֵם יְהוָה כְּכֶבֶשׂ בַּמֶּרְחָֽב׃ | 16 |
Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространом месту.
חֲבוּר עֲצַבִּים אֶפְרָיִם הַֽנַּֽח־לֽוֹ׃ | 17 |
Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га.
סָר סָבְאָם הַזְנֵה הִזְנוּ אָהֲבוּ הֵבוּ קָלוֹן מָגִנֶּֽיהָ׃ | 18 |
Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота.
צָרַר רוּחַ אוֹתָהּ בִּכְנָפֶיהָ וְיֵבֹשׁוּ מִזִּבְחוֹתָֽם | 19 |
Ветар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.