אִיּוֹב 23
| וַיַּ֥עַן אִיֹּ֗וב וַיֹּאמַֽר׃ | 1 |
Job progovori i reče:
| גַּם־הַ֭יֹּום מְרִ֣י שִׂחִ֑י יָ֝דִ֗י כָּבְדָ֥ה עַל־אַנְחָתִֽי׃ | 2 |
“Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi:
| מִֽי־יִתֵּ֣ן יָ֭דַעְתִּי וְאֶמְצָאֵ֑הוּ אָ֝בֹ֗וא עַד־תְּכוּנָתֹֽו׃ | 3 |
o, kada bih znao kako ću ga naći, do njegova kako doprijeti prijestolja,
| אֶעֶרְכָ֣ה לְפָנָ֣יו מִשְׁפָּ֑ט וּ֝פִ֗י אֲמַלֵּ֥א תֹוכָחֹֽות׃ | 4 |
pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi.
| אֵ֭דְעָה מִלִּ֣ים יַעֲנֵ֑נִי וְ֝אָבִ֗ינָה מַה־יֹּ֥אמַר לִֽי׃ | 5 |
Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti riječ što bi je rekao!
| הַבְּרָב־כֹּ֖חַ יָרִ֣יב עִמָּדִ֑י לֹ֥א אַךְ־ה֝֗וּא יָשִׂ֥ם בִּֽי׃ | 6 |
Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša.
| שָׁ֗ם יָ֭שָׁר נֹוכָ֣ח עִמֹּ֑ו וַאֲפַלְּטָ֥ה לָ֝נֶ֗צַח מִשֹּׁפְטִֽי׃ | 7 |
U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila.
| הֵ֤ן קֶ֣דֶם אֶהֱלֹ֣ךְ וְאֵינֶ֑נּוּ וְ֝אָחֹ֗ור וְֽלֹא־אָבִ֥ין לֹֽו׃ | 8 |
Na istok krenem li, naći ga ne mogu; pođem li na zapad, ne razabirem ga.
| שְׂמֹ֣אול בַּעֲשֹׂתֹ֣ו וְלֹא־אָ֑חַז יַעְטֹ֥ף יָ֝מִ֗ין וְלֹ֣א אֶרְאֶֽה׃ | 9 |
Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem.
| כִּֽי־יָ֭דַע דֶּ֣רֶךְ עִמָּדִ֑י בְּ֝חָנַ֗נִי כַּזָּהָ֥ב אֵצֵֽא׃ | 10 |
Pa ipak, on dobro zna put kojim kročim! Neka me kuša: čist k'o zlato ću izići!
| בַּ֭אֲשֻׁרֹו אָחֲזָ֣ה רַגְלִ֑י דַּרְכֹּ֖ו שָׁמַ֣רְתִּי וְלֹא־אָֽט׃ | 11 |
Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skrećuć';
| מִצְוַ֣ת שְׂ֭פָתָיו וְלֹ֣א אָמִ֑ישׁ מֵ֝חֻקִּ֗י צָפַ֥נְתִּי אִמְרֵי־פִֽיו׃ | 12 |
slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu riječi u grudima svojim.
| וְה֣וּא בְ֭אֶחָד וּמִ֣י יְשִׁיבֶ֑נּוּ וְנַפְשֹׁ֖ו אִוְּתָ֣ה וַיָּֽעַשׂ׃ | 13 |
Al' htjedne li štogod, tko će ga odvratit'? Što zaželi dušom, to će ispuniti.
| כִּ֭י יַשְׁלִ֣ים חֻקִּ֑י וְכָהֵ֖נָּה רַבֹּ֣ות עִמֹּֽו׃ | 14 |
Izvršit će što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odlučio!
| עַל־כֵּ֭ן מִפָּנָ֣יו אֶבָּהֵ֑ל אֶ֝תְבֹּונֵ֗ן וְאֶפְחַ֥ד מִמֶּֽנּוּ׃ | 15 |
Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jače strah me hvata.
| וְ֭אֵל הֵרַ֣ךְ לִבִּ֑י וְ֝שַׁדַּ֗י הִבְהִילָֽנִי׃ | 16 |
U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni,
| כִּֽי־לֹ֣א נִ֭צְמַתִּי מִפְּנֵי־חֹ֑שֶׁךְ וּ֝מִפָּנַ֗י כִּסָּה־אֹֽפֶל׃ | 17 |
premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.
