איוב 39

1 הֲיָדַעְתָּ עֵת לֶדֶת יַעֲלֵי־סָלַע חֹלֵל אַיָּלוֹת תִּשְׁמֹֽר׃

Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?

2 תִּסְפֹּר יְרָחִים תְּמַלֶּאנָה וְיָדַעְתָּ עֵת לִדְתָּֽנָה׃

Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

3 תִּכְרַעְנָה יַלְדֵיהֶן תְּפַלַּחְנָה חֶבְלֵיהֶם תְּשַׁלַּֽחְנָה׃

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

4 יַחְלְמוּ בְנֵיהֶם יִרְבּוּ בַבָּר יָצְאוּ וְלֹא־שָׁבוּ לָֽמוֹ׃

Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

5 מִי־שִׁלַּח פֶּרֶא חׇפְשִׁי וּמֹסְרוֹת עָרוֹד מִי פִתֵּֽחַ׃

Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

6 אֲשֶׁר־שַׂמְתִּי עֲרָבָה בֵיתוֹ וּֽמִשְׁכְּנוֹתָיו מְלֵחָֽה׃

Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

7 יִשְׂחַק לַהֲמוֹן קִרְיָה תְּשֻׁאוֹת נֹגֵשׂ לֹא יִשְׁמָֽע׃

Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

8 יְתוּר הָרִים מִרְעֵהוּ וְאַחַר כׇּל־יָרוֹק יִדְרֽוֹשׁ׃

Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

9 הֲיֹאבֶה רֵּים עׇבְדֶךָ אִם־יָלִין עַל־אֲבוּסֶֽךָ׃

Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

10 הֲֽתִקְשׇׁר־רֵים בְּתֶלֶם עֲבֹתוֹ אִם־יְשַׂדֵּד עֲמָקִים אַחֲרֶֽיךָ׃

Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

11 הֲֽתִבְטַח־בּוֹ כִּֽי־רַב כֹּחוֹ וְתַעֲזֹב אֵלָיו יְגִיעֶֽךָ׃

Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

12 הֲתַאֲמִין בּוֹ כִּֽי־[יָשִׁיב] (ישוב) זַרְעֶךָ וְֽגׇרְנְךָ יֶאֱסֹֽף׃

Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

13 כְּנַף־רְנָנִים נֶעֱלָסָה אִם־אֶבְרָה חֲסִידָה וְנֹצָֽה׃

Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

14 כִּי־תַעֲזֹב לָאָרֶץ בֵּצֶיהָ וְֽעַל־עָפָר תְּחַמֵּֽם׃

Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

15 וַתִּשְׁכַּח כִּי־רֶגֶל תְּזוּרֶהָ וְחַיַּת הַשָּׂדֶה תְדוּשֶֽׁהָ׃

И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

16 הִקְשִׁיחַ בָּנֶיהָ לְּלֹא־לָהּ לְרִיק יְגִיעָהּ בְּלִי־פָֽחַד׃

Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

17 כִּי־הִשָּׁהּ אֱלוֹהַּ חׇכְמָה וְלֹא־חָלַק לָהּ בַּבִּינָֽה׃

Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.

18 כָּעֵת בַּמָּרוֹם תַּמְרִיא תִּֽשְׂחַק לַסּוּס וּלְרֹכְבֽוֹ׃

Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

19 הֲתִתֵּן לַסּוּס גְּבוּרָה הֲתַלְבִּישׁ צַוָּארוֹ רַעְמָֽה׃

Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

20 הֲֽתַרְעִישֶׁנּוּ כָּֽאַרְבֶּה הוֹד נַחְרוֹ אֵימָֽה׃

Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

21 יַחְפְּרוּ בָעֵמֶק וְיָשִׂישׂ בְּכֹחַ יֵצֵא לִקְרַאת־נָֽשֶׁק׃

Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

22 יִשְׂחַק לְפַחַד וְלֹא יֵחָת וְלֹא־יָשׁוּב מִפְּנֵי־חָֽרֶב׃

Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

23 עָלָיו תִּרְנֶה אַשְׁפָּה לַהַב חֲנִית וְכִידֽוֹן׃

Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

24 בְּרַעַשׁ וְרֹגֶז יְגַמֶּא־אָרֶץ וְלֹא־יַאֲמִין כִּי־קוֹל שׁוֹפָֽר׃

Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

25 בְּדֵי שֹׁפָר ׀ יֹאמַר הֶאָח וּֽמֵרָחוֹק יָרִיחַ מִלְחָמָה רַעַם שָׂרִים וּתְרוּעָֽה׃

Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

26 הֲֽמִבִּינָתְךָ יַאֲבֶר־נֵץ יִפְרֹשׂ כְּנָפָו לְתֵימָֽן׃

Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

27 אִם־עַל־פִּיךָ יַגְבִּיהַּ נָשֶׁר וְכִי יָרִים קִנּֽוֹ׃

Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?

28 סֶלַע יִשְׁכֹּן וְיִתְלֹנָן עַל שֶׁן־סֶלַע וּמְצוּדָֽה׃

На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.

29 מִשָּׁם חָֽפַר־אֹכֶל לְמֵרָחוֹק עֵינָיו יַבִּֽיטוּ׃

Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

30 וְאֶפְרֹחָו יְעַלְעוּ־דָם וּבַאֲשֶׁר חֲלָלִים שָׁם הֽוּא׃

И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.