איוב 36

1 וַיֹּסֶף אֱלִיהוּא וַיֹּאמַֽר׃

Још говори Елијуј и рече:

2 כַּתַּר־לִי זְעֵיר וַאֲחַוֶּךָּ כִּי עוֹד לֶאֱלוֹהַּ מִלִּֽים׃

Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

3 אֶשָּׂא דֵעִי לְמֵרָחוֹק וּלְפֹעֲלִי אֶֽתֵּֽן־צֶֽדֶק׃

Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4 כִּֽי־אׇמְנָם לֹא־שֶׁקֶר מִלָּי תְּמִים דֵּעוֹת עִמָּֽךְ׃

Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

5 הֶן־אֵל כַּבִּיר וְלֹא יִמְאָס כַּבִּיר כֹּחַֽ לֵֽב׃

Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6 לֹא־יְחַיֶּה רָשָׁע וּמִשְׁפַּט עֲנִיִּים יִתֵּֽן׃

Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

7 לֹֽא־יִגְרַע מִצַּדִּיק עֵינָיו וְאֶת־מְלָכִים לַכִּסֵּא וַיֹּשִׁיבֵם לָנֶצַח וַיִּגְבָּֽהוּ׃

Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

8 וְאִם־אֲסוּרִים בַּזִּקִּים יִלָּכְדוּן בְּחַבְלֵי־עֹֽנִי׃

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9 וַיַּגֵּד לָהֶם פׇּעֳלָם וּפִשְׁעֵיהֶם כִּי יִתְגַּבָּֽרוּ׃

Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

10 וַיִּגֶל אׇזְנָם לַמּוּסָר וַיֹּאמֶר כִּֽי־יְשׁוּבוּן מֵאָֽוֶן׃

И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11 אִֽם־יִשְׁמְעוּ וְֽיַעֲבֹדוּ יְכַלּוּ יְמֵיהֶם בַּטּוֹב וּשְׁנֵיהֶם בַּנְּעִימִֽים׃

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12 וְאִם־לֹא יִשְׁמְעוּ בְּשֶׁלַח יַעֲבֹרוּ וְיִגְוְעוּ בִּבְלִי־דָֽעַת׃

Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13 וְֽחַנְפֵי־לֵב יָשִׂימוּ אָף לֹא יְשַׁוְּעוּ כִּי אֲסָרָֽם׃

А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14 תָּמֹת בַּנֹּעַר נַפְשָׁם וְחַיָּתָם בַּקְּדֵשִֽׁים׃

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15 יְחַלֵּץ עָנִי בְעׇנְיוֹ וְיִגֶל בַּלַּחַץ אׇזְנָֽם׃

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

16 וְאַף הֲסִֽיתְךָ ׀ מִפִּי־צָר רַחַב לֹא־מוּצָק תַּחְתֶּיהָ וְנַחַת שֻׁלְחָנְךָ מָלֵא דָֽשֶׁן׃

Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17 וְדִין־רָשָׁע מָלֵאתָ דִּין וּמִשְׁפָּט יִתְמֹֽכוּ׃

Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18 כִּֽי־חֵמָה פֶּן־יְסִֽיתְךָ בְסָפֶק וְרׇב־כֹּפֶר אַל־יַטֶּֽךָּ׃

Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19 הֲיַעֲרֹךְ שׁוּעֲךָ לֹא בְצָר וְכֹל מַאֲמַצֵּי־כֹֽחַ׃

Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20 אַל־תִּשְׁאַף הַלָּיְלָה לַעֲלוֹת עַמִּים תַּחְתָּֽם׃

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

21 הִשָּׁמֶר אַל־תֵּפֶן אֶל־אָוֶן כִּֽי־עַל־זֶה בָּחַרְתָּ מֵעֹֽנִי׃

Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22 הֶן־אֵל יַשְׂגִּיב בְּכֹחוֹ מִי כָמֹהוּ מוֹרֶֽה׃

Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

23 מִֽי־פָקַד עָלָיו דַּרְכּוֹ וּמִי־אָמַר פָּעַלְתָּ עַוְלָֽה׃

Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24 זְכֹר כִּֽי־תַשְׂגִּיא פׇעֳלוֹ אֲשֶׁר שֹׁרְרוּ אֲנָשִֽׁים׃

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

25 כׇּל־אָדָם חָזוּ־בוֹ אֱנוֹשׁ יַבִּיט מֵרָחֽוֹק׃

Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

26 הֶן־אֵל שַׂגִּיא וְלֹא נֵדָע מִסְפַּר שָׁנָיו וְלֹא־חֵֽקֶר׃

Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

27 כִּי יְגָרַע נִטְפֵי־מָיִם יָזֹקּוּ מָטָר לְאֵדֽוֹ׃

Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

28 אֲשֶֽׁר־יִזְּלוּ שְׁחָקִים יִרְעֲפוּ עֲלֵי ׀ אָדָם רָֽב׃

Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29 אַף אִם־יָבִין מִפְרְשֵׂי־עָב תְּשֻׁאוֹת סֻכָּתֽוֹ׃

И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

30 הֵן־פָּרַשׂ עָלָיו אוֹרוֹ וְשׇׁרְשֵׁי הַיָּם כִּסָּֽה׃

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

31 כִּי־בָם יָדִין עַמִּים יִֽתֶּן־אֹכֶל לְמַכְבִּֽיר׃

Тиме суди народима, даје хране изобила.

32 עַל־כַּפַּיִם כִּסָּה־אוֹר וַיְצַו עָלֶיהָ בְמַפְגִּֽיעַ׃

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

33 יַגִּיד עָלָיו רֵעוֹ מִקְנֶה אַף עַל־עוֹלֶֽה׃

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.