תהילים 74
| משכיל לאסף למה אלהים זנחת לנצח יעשן אפך בצאן מרעיתך | 1 |
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
| זכר עדתך קנית קדם-- גאלת שבט נחלתך הר-ציון זה שכנת בו | 2 |
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
| הרימה פעמיך למשאות נצח כל-הרע אויב בקדש | 3 |
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
| שאגו צרריך בקרב מועדך שמו אותתם אתות | 4 |
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
| יודע כמביא למעלה בסבך-עץ קרדמות | 5 |
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
| ועת (ועתה) פתוחיה יחד-- בכשיל וכילפות יהלמון | 6 |
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
| שלחו באש מקדשך לארץ חללו משכן-שמך | 7 |
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
| אמרו בלבם נינם יחד שרפו כל-מועדי-אל בארץ | 8 |
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
| אותתינו לא ראינו אין-עוד נביא ולא-אתנו ידע עד-מה | 9 |
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
| עד-מתי אלהים יחרף צר ינאץ אויב שמך לנצח | 10 |
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
| למה תשיב ידך וימינך מקרב חוקך (חיקך) כלה | 11 |
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
| ואלהים מלכי מקדם פעל ישועות בקרב הארץ | 12 |
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
| אתה פוררת בעזך ים שברת ראשי תנינים על-המים | 13 |
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
| אתה רצצת ראשי לויתן תתננו מאכל לעם לציים | 14 |
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
| אתה בקעת מעין ונחל אתה הובשת נהרות איתן | 15 |
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
| לך יום אף-לך לילה אתה הכינות מאור ושמש | 16 |
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
| אתה הצבת כל-גבולות ארץ קיץ וחרף אתה יצרתם | 17 |
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
| זכר-זאת--אויב חרף יהוה ועם נבל נאצו שמך | 18 |
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
| אל-תתן לחית נפש תורך חית ענייך אל-תשכח לנצח | 19 |
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
| הבט לברית כי מלאו מחשכי-ארץ נאות חמס | 20 |
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
| אל-ישב דך נכלם עני ואביון יהללו שמך | 21 |
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
| קומה אלהים ריבה ריבך זכר חרפתך מני-נבל כל-היום | 22 |
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
| אל-תשכח קול צרריך שאון קמיך עלה תמיד | 23 |
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
