< תהילים 63 >
מזמור לדוד בהיותו במדבר יהודה ב אלהים אלי אתה-- אשחרך צמאה לך נפשי-- כמה לך בשרי בארץ-ציה ועיף בלי-מים | 1 |
Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
כן בקדש חזיתך-- לראות עזך וכבודך | 2 |
Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
כי-טוב חסדך מחיים שפתי ישבחונך | 3 |
Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
כן אברכך בחיי בשמך אשא כפי | 4 |
Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
כמו חלב ודשן תשבע נפשי ושפתי רננות יהלל-פי | 5 |
Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
אם-זכרתיך על-יצועי-- באשמרות אהגה-בך | 6 |
Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
כי-היית עזרתה לי ובצל כנפיך ארנן | 7 |
Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
דבקה נפשי אחריך בי תמכה ימינך | 8 |
Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
והמה--לשואה יבקשו נפשי יבאו בתחתיות הארץ | 9 |
Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
יגירהו על-ידי-חרב מנת שעלים יהיו | 10 |
Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
והמלך ישמח באלהים יתהלל כל-הנשבע בו כי יסכר פי דוברי-שקר | 11 |
А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.