< תהילים 142 >
משכיל לדוד בהיותו במערה תפלה ב קולי אל-יהוה אזעק קולי אל-יהוה אתחנן | 1 |
Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
אשפך לפניו שיחי צרתי לפניו אגיד | 2 |
Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
בהתעטף עלי רוחי-- ואתה ידעת נתיבתי בארח-זו אהלך-- טמנו פח לי | 3 |
Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
הביט ימין וראה-- ואין-לי מכיר אבד מנוס ממני אין דורש לנפשי | 4 |
Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
זעקתי אליך יהוה אמרתי אתה מחסי חלקי בארץ החיים | 5 |
Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
הקשיבה אל-רנתי-- כי-דלותי-מאד הצילני מרדפי-- כי אמצו ממני | 6 |
Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
הוציאה ממסגר נפשי-- להודות את-שמך בי יכתרו צדיקים-- כי תגמל עלי | 7 |
Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.