< תהילים 137 >
על נהרות בבל--שם ישבנו גם-בכינו בזכרנו את-ציון | 1 |
На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
על-ערבים בתוכה-- תלינו כנרותינו | 2 |
О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
כי שם שאלונו שובינו דברי-שיר-- ותוללינו שמחה שירו לנו משיר ציון | 3 |
Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
איך--נשיר את-שיר-יהוה על אדמת נכר | 4 |
Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
אם-אשכחך ירושלם-- תשכח ימיני | 5 |
Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
תדבק-לשוני לחכי-- אם-לא אזכרכי אם-לא אעלה את-ירושלם-- על ראש שמחתי | 6 |
Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
זכר יהוה לבני אדום-- את יום ירושלם האמרים ערו ערו-- עד היסוד בה | 7 |
Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
בת-בבל השדודה אשרי שישלם-לך-- את-גמולך שגמלת לנו | 8 |
Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
אשרי שיאחז ונפץ את-עלליך-- אל-הסלע | 9 |
Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.