< תהילים 105 >
הודו ליהוה קראו בשמו הודיעו בעמים עלילותיו | 1 |
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
שירו-לו זמרו-לו שיחו בכל-נפלאותיו | 2 |
Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
התהללו בשם קדשו ישמח לב מבקשי יהוה | 3 |
Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
דרשו יהוה ועזו בקשו פניו תמיד | 4 |
Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
זכרו--נפלאותיו אשר-עשה מפתיו ומשפטי-פיו | 5 |
Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
זרע אברהם עבדו בני יעקב בחיריו | 6 |
Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
הוא יהוה אלהינו בכל-הארץ משפטיו | 7 |
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
זכר לעולם בריתו דבר צוה לאלף דור | 8 |
Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
אשר כרת את-אברהם ושבועתו לישחק | 9 |
Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
ויעמידה ליעקב לחק לישראל ברית עולם | 10 |
То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
לאמר--לך אתן את-ארץ-כנען חבל נחלתכם | 11 |
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
בהיותם מתי מספר כמעט וגרים בה | 12 |
Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
ויתהלכו מגוי אל-גוי מממלכה אל-עם אחר | 13 |
Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
לא-הניח אדם לעשקם ויוכח עליהם מלכים | 14 |
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
אל-תגעו במשיחי ולנביאי אל-תרעו | 15 |
"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
ויקרא רעב על-הארץ כל-מטה-לחם שבר | 16 |
И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
שלח לפניהם איש לעבד נמכר יוסף | 17 |
Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
ענו בכבל רגליו (רגלו) ברזל באה נפשו | 18 |
Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
עד-עת בא-דברו-- אמרת יהוה צרפתהו | 19 |
Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
שלח מלך ויתירהו משל עמים ויפתחהו | 20 |
Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
שמו אדון לביתו ומשל בכל-קנינו | 21 |
Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
לאסר שריו בנפשו וזקניו יחכם | 22 |
Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
ויבא ישראל מצרים ויעקב גר בארץ-חם | 23 |
Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
ויפר את-עמו מאד ויעצמהו מצריו | 24 |
И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
הפך לבם לשנא עמו להתנכל בעבדיו | 25 |
Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
שלח משה עבדו אהרן אשר בחר-בו | 26 |
Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
שמו-בם דברי אתותיו ומפתים בארץ חם | 27 |
Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
שלח חשך ויחשך ולא-מרו את-דבריו (דברו) | 28 |
Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
הפך את-מימיהם לדם וימת את-דגתם | 29 |
Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
שרץ ארצם צפרדעים בחדרי מלכיהם | 30 |
Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
אמר ויבא ערב כנים בכל-גבולם | 31 |
Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
נתן גשמיהם ברד אש להבות בארצם | 32 |
Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
ויך גפנם ותאנתם וישבר עץ גבולם | 33 |
И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
אמר ויבא ארבה וילק ואין מספר | 34 |
Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
ויאכל כל-עשב בארצם ויאכל פרי אדמתם | 35 |
И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
ויך כל-בכור בארצם ראשית לכל-אונם | 36 |
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
ויוציאם בכסף וזהב ואין בשבטיו כושל | 37 |
Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
שמח מצרים בצאתם כי-נפל פחדם עליהם | 38 |
Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
פרש ענן למסך ואש להאיר לילה | 39 |
Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
שאל ויבא שלו ולחם שמים ישביעם | 40 |
Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
פתח צור ויזובו מים הלכו בציות נהר | 41 |
Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
כי-זכר את-דבר קדשו את-אברהם עבדו | 42 |
Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
ויוצא עמו בששון ברנה את-בחיריו | 43 |
И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
ויתן להם ארצות גוים ועמל לאמים יירשו | 44 |
И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
בעבור ישמרו חקיו-- ותורתיו ינצרו הללו-יה | 45 |
Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.