< תהילים 102 >
תפלה לעני כי-יעטף-- ולפני יהוה ישפך שיחו ב יהוה שמעה תפלתי ושועתי אליך תבוא | 1 |
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
אל-תסתר פניך ממני-- ביום צר-לי הטה-אלי אזנך ביום אקרא מהר ענני | 2 |
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
כי-כלו בעשן ימי ועצמותי כמוקד נחרו | 3 |
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
הוכה-כעשב ויבש לבי כי-שכחתי מאכל לחמי | 4 |
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
מקול אנחתי-- דבקה עצמי לבשרי | 5 |
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
דמיתי לקאת מדבר הייתי ככוס חרבות | 6 |
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
שקדתי ואהיה-- כצפור בודד על-גג | 7 |
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
כל-היום חרפוני אויבי מהוללי בי נשבעו | 8 |
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
כי-אפר כלחם אכלתי ושקוי בבכי מסכתי | 9 |
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
מפני-זעמך וקצפך-- כי נשאתני ותשליכני | 10 |
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
ימי כצל נטוי ואני כעשב איבש | 11 |
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
ואתה יהוה לעולם תשב וזכרך לדר ודר | 12 |
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
אתה תקום תרחם ציון כי-עת לחננה כי-בא מועד | 13 |
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
כי-רצו עבדיך את-אבניה ואת-עפרה יחננו | 14 |
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
וייראו גוים את-שם יהוה וכל-מלכי הארץ את-כבודך | 15 |
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
כי-בנה יהוה ציון-- נראה בכבודו | 16 |
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
פנה אל-תפלת הערער ולא-בזה את-תפלתם | 17 |
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
תכתב זאת לדור אחרון ועם נברא יהלל-יה | 18 |
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
כי-השקיף ממרום קדשו יהוה משמים אל-ארץ הביט | 19 |
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
לשמע אנקת אסיר לפתח בני תמותה | 20 |
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
לספר בציון שם יהוה ותהלתו בירושלם | 21 |
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
בהקבץ עמים יחדו וממלכות לעבד את-יהוה | 22 |
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
ענה בדרך כחו (כחי) קצר ימי | 23 |
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
אמר--אלי אל תעלני בחצי ימי בדור דורים שנותיך | 24 |
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
לפנים הארץ יסדת ומעשה ידיך שמים | 25 |
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
המה יאבדו-- ואתה תעמד וכלם כבגד יבלו כלבוש תחליפם ויחלפו | 26 |
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
ואתה-הוא ושנותיך לא יתמו | 27 |
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
בני-עבדיך ישכונו וזרעם לפניך יכון | 28 |
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.