< מִשְׁלֵי 8 >
הלא-חכמה תקרא ותבונה תתן קולה | 1 |
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
בראש-מרמים עלי-דרך בית נתיבות נצבה | 2 |
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
ליד-שערים לפי-קרת מבוא פתחים תרנה | 3 |
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
אליכם אישים אקרא וקולי אל-בני אדם | 4 |
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
הבינו פתאים ערמה וכסילים הבינו לב | 5 |
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
שמעו כי-נגידים אדבר ומפתח שפתי מישרים | 6 |
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
כי-אמת יהגה חכי ותועבת שפתי רשע | 7 |
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
בצדק כל-אמרי-פי אין בהם נפתל ועקש | 8 |
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
כלם נכחים למבין וישרים למצאי דעת | 9 |
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
קחו-מוסרי ואל-כסף ודעת מחרוץ נבחר | 10 |
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
כי-טובה חכמה מפנינים וכל-חפצים לא ישוו-בה | 11 |
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
אני-חכמה שכנתי ערמה ודעת מזמות אמצא | 12 |
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
יראת יהוה שנאת-רע גאה וגאון ודרך רע ופי תהפכות שנאתי | 13 |
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
לי-עצה ותושיה אני בינה לי גבורה | 14 |
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
בי מלכים ימלכו ורזנים יחקקו צדק | 15 |
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
בי שרים ישרו ונדיבים כל-שפטי צדק | 16 |
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
אני אהביה (אהבי) אהב ומשחרי ימצאנני | 17 |
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
עשר-וכבוד אתי הון עתק וצדקה | 18 |
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
טוב פריי מחרוץ ומפז ותבואתי מכסף נבחר | 19 |
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
בארח-צדקה אהלך בתוך נתיבות משפט | 20 |
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
להנחיל אהבי יש ואצרתיהם אמלא | 21 |
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
יהוה--קנני ראשית דרכו קדם מפעליו מאז | 22 |
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
מעולם נסכתי מראש-- מקדמי-ארץ | 23 |
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
באין-תהמות חוללתי באין מעינות נכבדי-מים | 24 |
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
בטרם הרים הטבעו לפני גבעות חוללתי | 25 |
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
עד-לא עשה ארץ וחוצות וראש עפרות תבל | 26 |
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
בהכינו שמים שם אני בחקו חוג על-פני תהום | 27 |
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
באמצו שחקים ממעל בעזוז עינות תהום | 28 |
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
בשומו לים חקו ומים לא יעברו-פיו בחוקו מוסדי ארץ | 29 |
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
ואהיה אצלו אמון ואהיה שעשועים יום יום משחקת לפניו בכל-עת | 30 |
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
משחקת בתבל ארצו ושעשעי את-בני אדם | 31 |
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
ועתה בנים שמעו-לי ואשרי דרכי ישמרו | 32 |
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
שמעו מוסר וחכמו ואל-תפרעו | 33 |
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
אשרי אדם שמע-לי לשקד על-דלתתי יום יום--לשמר מזוזת פתחי | 34 |
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
כי מצאי מצאי (מצא) חיים ויפק רצון מיהוה | 35 |
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
וחטאי חמס נפשו כל-משנאי אהבו מות | 36 |
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.