< מִשְׁלֵי 25 >
גם-אלה משלי שלמה-- אשר העתיקו אנשי חזקיה מלך-יהודה | 1 |
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
כבד אלהים הסתר דבר וכבד מלכים חקר דבר | 2 |
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
שמים לרום וארץ לעמק ולב מלכים אין חקר | 3 |
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
הגו סיגים מכסף ויצא לצרף כלי | 4 |
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
הגו רשע לפני-מלך ויכון בצדק כסאו | 5 |
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
אל-תתהדר לפני-מלך ובמקום גדלים אל-תעמד | 6 |
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
כי טוב אמר-לך עלה-הנה מהשפילך לפני נדיב--אשר ראו עיניך | 7 |
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
אל-תצא לרב מהר פן מה-תעשה באחריתה--בהכלים אתך רעך | 8 |
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
ריבך ריב את-רעך וסוד אחר אל-תגל | 9 |
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
פן-יחסדך שמע ודבתך לא תשוב | 10 |
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
תפוחי זהב במשכיות כסף-- דבר דבר על-אפניו | 11 |
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
נזם זהב וחלי-כתם-- מוכיח חכם על-אזן שמעת | 12 |
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
כצנת שלג ביום קציר--ציר נאמן לשלחיו ונפש אדניו ישיב | 13 |
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
נשיאים ורוח וגשם אין-- איש מתהלל במתת-שקר | 14 |
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
בארך אפים יפתה קצין ולשון רכה תשבר-גרם | 15 |
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
דבש מצאת אכל דיך פן-תשבענו והקאתו | 16 |
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
הקר רגלך מבית רעך פן-ישבעך ושנאך | 17 |
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
מפיץ וחרב וחץ שנון-- איש ענה ברעהו עד שקר | 18 |
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
שן רעה ורגל מועדת-- מבטח בוגד ביום צרה | 19 |
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
מעדה-בגד ביום קרה--חמץ על-נתר ושר בשרים על לב-רע | 20 |
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
אם-רעב שנאך האכלהו לחם ואם-צמא השקהו מים | 21 |
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
כי גחלים--אתה חתה על-ראשו ויהוה ישלם-לך | 22 |
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
רוח צפון תחולל גשם ופנים נזעמים לשון סתר | 23 |
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
טוב שבת על-פנת-גג-- מאשת מדונים (מדינים) ובית חבר | 24 |
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
מים קרים על-נפש עיפה ושמועה טובה מארץ מרחק | 25 |
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
מעין נרפש ומקור משחת-- צדיק מט לפני-רשע | 26 |
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
אכל דבש הרבות לא-טוב וחקר כבדם כבוד | 27 |
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
עיר פרוצה אין חומה-- איש אשר אין מעצר לרוחו | 28 |
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.