מִשְׁלֵי 24
| אל-תקנא באנשי רעה ואל-תתאו להיות אתם | 1 |
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
| כי-שד יהגה לבם ועמל שפתיהם תדברנה | 2 |
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
| בחכמה יבנה בית ובתבונה יתכונן | 3 |
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
| ובדעת חדרים ימלאו-- כל-הון יקר ונעים | 4 |
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
| גבר-חכם בעוז ואיש-דעת מאמץ-כח | 5 |
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
| כי בתחבלות תעשה-לך מלחמה ותשועה ברב יועץ | 6 |
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
| ראמות לאויל חכמות בשער לא יפתח-פיהו | 7 |
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
| מחשב להרע-- לו בעל-מזמות יקראו | 8 |
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
| זמת אולת חטאת ותועבת לאדם לץ | 9 |
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
| התרפית ביום צרה-- צר כחכה | 10 |
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
| הצל לקחים למות ומטים להרג אם-תחשוך | 11 |
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
| כי-תאמר-- הן לא-ידענו-זה הלא-תכן לבות הוא-יבין ונצר נפשך הוא ידע והשיב לאדם כפעלו | 12 |
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
| אכל-בני דבש כי-טוב ונפת מתוק על-חכך | 13 |
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
| כן דעה חכמה--לנפשך אם-מצאת ויש אחרית ותקותך לא תכרת | 14 |
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
| אל-תארב רשע לנוה צדיק אל-תשדד רבצו | 15 |
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
| כי שבע יפול צדיק וקם ורשעים יכשלו ברעה | 16 |
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
| בנפל אויביך (אויבך) אל-תשמח ובכשלו אל-יגל לבך | 17 |
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
| פן-יראה יהוה ורע בעיניו והשיב מעליו אפו | 18 |
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
| אל-תתחר במרעים אל-תקנא ברשעים | 19 |
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
| כי לא-תהיה אחרית לרע נר רשעים ידעך | 20 |
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
| ירא-את-יהוה בני ומלך עם-שונים אל-תתערב | 21 |
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
| כי-פתאם יקום אידם ופיד שניהם מי יודע | 22 |
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
| גם-אלה לחכמים הכר-פנים במשפט בל-טוב | 23 |
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
| אמר לרשע--צדיק אתה יקבהו עמים יזעמוהו לאמים | 24 |
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
| ולמוכיחים ינעם ועליהם תבוא ברכת-טוב | 25 |
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
| שפתים ישק משיב דברים נכחים | 26 |
Ко говори речи истините, у уста љуби.
| הכן בחוץ מלאכתך--ועתדה בשדה לך אחר ובנית ביתך | 27 |
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
| אל-תהי עד-חנם ברעך והפתית בשפתיך | 28 |
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
| אל-תאמר--כאשר עשה-לי כן אעשה-לו אשיב לאיש כפעלו | 29 |
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
| על-שדה איש-עצל עברתי ועל-כרם אדם חסר-לב | 30 |
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
| והנה עלה כלו קמשנים--כסו פניו חרלים וגדר אבניו נהרסה | 31 |
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
| ואחזה אנכי אשית לבי ראיתי לקחתי מוסר | 32 |
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
| מעט שנות מעט תנומות מעט חבק ידים לשכב | 33 |
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
| ובא-מתהלך רישך ומחסריך כאיש מגן | 34 |
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
