איוב 6
| ויען איוב ויאמר | 1 |
А Јов одговори и рече:
| לו--שקול ישקל כעשי והיתי (והותי) במאזנים ישאו-יחד | 2 |
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
| כי-עתה--מחול ימים יכבד על-כן דברי לעו | 3 |
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
| כי חצי שדי עמדי--אשר חמתם שתה רוחי בעותי אלוה יערכוני | 4 |
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
| הינהק-פרא עלי-דשא אם יגעה-שור על-בלילו | 5 |
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
| היאכל תפל מבלי-מלח אם-יש-טעם בריר חלמות | 6 |
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
| מאנה לנגוע נפשי המה כדוי לחמי | 7 |
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
| מי-יתן תבוא שאלתי ותקותי יתן אלוה | 8 |
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
| ויאל אלוה וידכאני יתר ידו ויבצעני | 9 |
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
| ותהי-עוד נחמתי-- ואסלדה בחילה לא יחמול כי-לא כחדתי אמרי קדוש | 10 |
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
| מה-כחי כי-איחל ומה-קצי כי-אאריך נפשי | 11 |
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
| אם-כח אבנים כחי אם-בשרי נחוש | 12 |
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
| האם אין עזרתי בי ותשיה נדחה ממני | 13 |
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
| למס מרעהו חסד ויראת שדי יעזוב | 14 |
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
| אחי בגדו כמו-נחל כאפיק נחלים יעברו | 15 |
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
| הקדרים מני-קרח עלימו יתעלם-שלג | 16 |
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
| בעת יזרבו נצמתו בחמו נדעכו ממקומם | 17 |
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
| ילפתו ארחות דרכם יעלו בתהו ויאבדו | 18 |
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
| הביטו ארחות תמא הליכת שבא קוו-למו | 19 |
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
| בשו כי-בטח באו עדיה ויחפרו | 20 |
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
| כי-עתה הייתם לא תראו חתת ותיראו | 21 |
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
| הכי-אמרתי הבו לי ומכחכם שחדו בעדי | 22 |
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
| ומלטוני מיד-צר ומיד עריצים תפדוני | 23 |
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
| הורוני ואני אחריש ומה-שגיתי הבינו לי | 24 |
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
| מה-נמרצו אמרי-ישר ומה-יוכיח הוכח מכם | 25 |
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
| הלהוכח מלים תחשבו ולרוח אמרי נואש | 26 |
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
| אף-על-יתום תפילו ותכרו על-ריעכם | 27 |
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
| ועתה הואילו פנו-בי ועל-פניכם אם-אכזב | 28 |
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
| שובו-נא אל-תהי עולה ושבי (ושבו) עוד צדקי-בה | 29 |
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
| היש-בלשוני עולה אם-חכי לא-יבין הוות | 30 |
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
