< איוב 39 >
הידעת--עת לדת יעלי-סלע חלל אילות תשמר | 1 |
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
תספר ירחים תמלאנה וידעת עת לדתנה | 2 |
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
תכרענה ילדיהן תפלחנה חבליהם תשלחנה | 3 |
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
יחלמו בניהם ירבו בבר יצאו ולא-שבו למו | 4 |
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
מי-שלח פרא חפשי ומסרות ערוד מי פתח | 5 |
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
אשר-שמתי ערבה ביתו ומשכנותיו מלחה | 6 |
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
ישחק להמון קריה תשאות נגש לא ישמע | 7 |
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
יתור הרים מרעהו ואחר כל-ירוק ידרוש | 8 |
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
היאבה רים עבדך אם-ילין על-אבוסך | 9 |
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
התקשר-רים בתלם עבתו אם-ישדד עמקים אחריך | 10 |
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
התבטח-בו כי-רב כחו ותעזב אליו יגיעך | 11 |
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
התאמין בו כי-ישוב (ישיב) זרעך וגרנך יאסף | 12 |
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
כנף-רננים נעלסה אם-אברה חסידה ונצה | 13 |
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
כי-תעזב לארץ בציה ועל-עפר תחמם | 14 |
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
ותשכח כי-רגל תזורה וחית השדה תדושה | 15 |
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
הקשיח בניה ללא-לה לריק יגיעה בלי-פחד | 16 |
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
כי-השה אלוה חכמה ולא-חלק לה בבינה | 17 |
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
כעת במרום תמריא תשחק לסוס ולרכבו | 18 |
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
התתן לסוס גבורה התלביש צוארו רעמה | 19 |
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
התרעישנו כארבה הוד נחרו אימה | 20 |
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
יחפרו בעמק וישיש בכח יצא לקראת-נשק | 21 |
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
ישחק לפחד ולא יחת ולא-ישוב מפני-חרב | 22 |
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
עליו תרנה אשפה להב חנית וכידון | 23 |
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
ברעש ורגז יגמא-ארץ ולא-יאמין כי-קול שופר | 24 |
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
בדי שפר יאמר האח-- ומרחוק יריח מלחמה רעם שרים ותרועה | 25 |
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
המבינתך יאבר-נץ יפרש כנפו לתימן | 26 |
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
אם-על-פיך יגביה נשר וכי ירים קנו | 27 |
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
סלע ישכן ויתלנן-- על שן-סלע ומצודה | 28 |
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
משם חפר-אכל למרחוק עיניו יביטו | 29 |
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
ואפרחו יעלעו-דם ובאשר חללים שם הוא | 30 |
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.