איוב 36

1 ויסף אליהוא ויאמר

Још говори Елијуј и рече:

2 כתר-לי זעיר ואחוך כי עוד לאלוה מלים

Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

3 אשא דעי למרחוק ולפעלי אתן-צדק

Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4 כי-אמנם לא-שקר מלי תמים דעות עמך

Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

5 הן-אל כביר ולא ימאס כביר כח לב

Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6 לא-יחיה רשע ומשפט עניים יתן

Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

7 לא-יגרע מצדיק עיניו ואת-מלכים לכסא וישיבם לנצח ויגבהו

Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

8 ואם-אסורים בזקים ילכדון בחבלי-עני

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9 ויגד להם פעלם ופשעיהם כי יתגברו

Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

10 ויגל אזנם למוסר ויאמר כי-ישובון מאון

И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11 אם-ישמעו ויעבדו יכלו ימיהם בטוב ושניהם בנעימים

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12 ואם-לא ישמעו בשלח יעברו ויגועו בבלי-דעת

Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13 וחנפי-לב ישימו אף לא ישועו כי אסרם

А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14 תמת בנער נפשם וחיתם בקדשים

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15 יחלץ עני בעניו ויגל בלחץ אזנם

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

16 ואף הסיתך מפי-צר-- רחב לא-מוצק תחתיה ונחת שלחנך מלא דשן

Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17 ודין-רשע מלאת דין ומשפט יתמכו

Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18 כי-חמה פן-יסיתך בספק ורב-כפר אל-יטך

Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19 היערך שועך לא בצר וכל מאמצי-כח

Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20 אל-תשאף הלילה-- לעלות עמים תחתם

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

21 השמר אל-תפן אל-און כי-על-זה בחרת מעני

Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22 הן-אל ישגיב בכחו מי כמהו מורה

Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

23 מי-פקד עליו דרכו ומי-אמר פעלת עולה

Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24 זכר כי-תשגיא פעלו-- אשר שררו אנשים

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

25 כל-אדם חזו-בו אנוש יביט מרחוק

Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

26 הן-אל שגיא ולא נדע מספר שניו ולא-חקר

Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

27 כי יגרע נטפי-מים יזקו מטר לאדו

Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

28 אשר-יזלו שחקים ירעפו עלי אדם רב

Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29 אף אם-יבין מפרשי-עב תשאות סכתו

И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

30 הן-פרש עליו אורו ושרשי הים כסה

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

31 כי-בם ידין עמים יתן-אכל למכביר

Тиме суди народима, даје хране изобила.

32 על-כפים כסה-אור ויצו עליה במפגיע

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

33 יגיד עליו רעו מקנה אף על-עולה

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.