< איוב 36 >
Још говори Елијуј и рече:
כתר-לי זעיר ואחוך כי עוד לאלוה מלים | 2 |
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
אשא דעי למרחוק ולפעלי אתן-צדק | 3 |
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
כי-אמנם לא-שקר מלי תמים דעות עמך | 4 |
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
הן-אל כביר ולא ימאס כביר כח לב | 5 |
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
לא-יחיה רשע ומשפט עניים יתן | 6 |
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
לא-יגרע מצדיק עיניו ואת-מלכים לכסא וישיבם לנצח ויגבהו | 7 |
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
ואם-אסורים בזקים ילכדון בחבלי-עני | 8 |
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
ויגד להם פעלם ופשעיהם כי יתגברו | 9 |
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
ויגל אזנם למוסר ויאמר כי-ישובון מאון | 10 |
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
אם-ישמעו ויעבדו יכלו ימיהם בטוב ושניהם בנעימים | 11 |
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
ואם-לא ישמעו בשלח יעברו ויגועו בבלי-דעת | 12 |
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
וחנפי-לב ישימו אף לא ישועו כי אסרם | 13 |
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
תמת בנער נפשם וחיתם בקדשים | 14 |
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
יחלץ עני בעניו ויגל בלחץ אזנם | 15 |
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
ואף הסיתך מפי-צר-- רחב לא-מוצק תחתיה ונחת שלחנך מלא דשן | 16 |
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
ודין-רשע מלאת דין ומשפט יתמכו | 17 |
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
כי-חמה פן-יסיתך בספק ורב-כפר אל-יטך | 18 |
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
היערך שועך לא בצר וכל מאמצי-כח | 19 |
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
אל-תשאף הלילה-- לעלות עמים תחתם | 20 |
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
השמר אל-תפן אל-און כי-על-זה בחרת מעני | 21 |
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
הן-אל ישגיב בכחו מי כמהו מורה | 22 |
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
מי-פקד עליו דרכו ומי-אמר פעלת עולה | 23 |
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
זכר כי-תשגיא פעלו-- אשר שררו אנשים | 24 |
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
כל-אדם חזו-בו אנוש יביט מרחוק | 25 |
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
הן-אל שגיא ולא נדע מספר שניו ולא-חקר | 26 |
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
כי יגרע נטפי-מים יזקו מטר לאדו | 27 |
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
אשר-יזלו שחקים ירעפו עלי אדם רב | 28 |
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
אף אם-יבין מפרשי-עב תשאות סכתו | 29 |
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
הן-פרש עליו אורו ושרשי הים כסה | 30 |
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
כי-בם ידין עמים יתן-אכל למכביר | 31 |
Тиме суди народима, даје хране изобила.
על-כפים כסה-אור ויצו עליה במפגיע | 32 |
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
יגיד עליו רעו מקנה אף על-עולה | 33 |
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.