איוב 20

1 ויען צפר הנעמתי ויאמר

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 לכן שעפי ישיבוני ובעבור חושי בי

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

3 מוסר כלמתי אשמע ורוח מבינתי יענני

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

4 הזאת ידעת מני-עד מני שים אדם עלי-ארץ

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

5 כי רננת רשעים מקרוב ושמחת חנף עדי-רגע

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

6 אם-יעלה לשמים שיאו וראשו לעב יגיע

Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

7 כגללו לנצח יאבד ראיו יאמרו איו

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

8 כחלום יעוף ולא ימצאהו וידד כחזיון לילה

Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

9 עין שזפתו ולא תוסיף ולא-עוד תשורנו מקומו

Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

10 בניו ירצו דלים וידיו תשבנה אונו

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

11 עצמותיו מלאו עלומו ועמו על-עפר תשכב

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

12 אם-תמתיק בפיו רעה-- יכחידנה תחת לשנו

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

13 יחמל עליה ולא יעזבנה וימנענה בתוך חכו

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

14 לחמו במעיו נהפך מרורת פתנים בקרבו

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

15 חיל בלע ויקאנו מבטנו ירשנו אל

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

16 ראש-פתנים יינק תהרגהו לשון אפעה

Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

17 אל-ירא בפלגות-- נהרי נחלי דבש וחמאה

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

18 משיב יגע ולא יבלע כחיל תמורתו ולא יעלס

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

19 כי-רצץ עזב דלים בית גזל ולא יבנהו

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20 כי לא-ידע שלו בבטנו בחמודו לא ימלט

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

21 אין-שריד לאכלו על-כן לא-יחיל טובו

Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

22 במלאות שפקו יצר לו כל-יד עמל תבאנו

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

23 יהי למלא בטנו--ישלח-בו חרון אפו וימטר עלימו בלחומו

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

24 יברח מנשק ברזל תחלפהו קשת נחושה

Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

25 שלף ויצא מגוה וברק ממררתו יהלך עליו אמים

Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

26 כל-חשך טמון לצפוניו תאכלהו אש לא-נפח ירע שריד באהלו

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

27 יגלו שמים עונו וארץ מתקוממה לו

Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

28 יגל יבול ביתו נגרות ביום אפו

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

29 זה חלק-אדם רשע--מאלהים ונחלת אמרו מאל

То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.