איוב 17
| רוחי חבלה ימי נזעכו קברים לי | 1 |
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
| אם-לא התלים עמדי ובהמרותם תלן עיני | 2 |
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
| שימה-נא ערבני עמך מי הוא לידי יתקע | 3 |
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
| כי-לבם צפנת משכל על-כן לא תרמם | 4 |
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
| לחלק יגיד רעים ועיני בניו תכלנה | 5 |
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
| והציגני למשל עמים ותפת לפנים אהיה | 6 |
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
| ותכה מכעש עיני ויצרי כצל כלם | 7 |
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
| ישמו ישרים על-זאת ונקי על-חנף יתערר | 8 |
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
| ויאחז צדיק דרכו וטהר-ידים יסיף אמץ | 9 |
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
| ואולם--כלם תשבו ובאו נא ולא-אמצא בכם חכם | 10 |
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
| ימי עברו זמתי נתקו-- מורשי לבבי | 11 |
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
| לילה ליום ישימו אור קרוב מפני-חשך | 12 |
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
| אם-אקוה שאול ביתי בחשך רפדתי יצועי (Sheol h7585) | 13 |
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
| לשחת קראתי אבי אתה אמי ואחתי לרמה | 14 |
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
| ואיה אפו תקותי ותקותי מי ישורנה | 15 |
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
