< ישעה 42 >

הן עבדי אתמך בו בחירי רצתה נפשי נתתי רוחי עליו משפט לגוים יוציא 1
Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.
לא יצעק ולא ישא ולא ישמיע בחוץ קולו 2
Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.
קנה רצוץ לא ישבור ופשתה כהה לא יכבנה לאמת יוציא משפט 3
Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.
לא יכהה ולא ירוץ עד ישים בארץ משפט ולתורתו איים ייחלו 4
Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.
כה אמר האל יהוה בורא השמים ונוטיהם רקע הארץ וצאצאיה נתן נשמה לעם עליה ורוח להלכים בה 5
Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
אני יהוה קראתיך בצדק ואחזק בידך ואצרך ואתנך לברית עם--לאור גוים 6
Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;
לפקח עינים עורות להוציא ממסגר אסיר מבית כלא ישבי חשך 7
Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.
אני יהוה הוא שמי וכבודי לאחר לא אתן ותהלתי לפסילים 8
Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.
הראשנות הנה באו וחדשות אני מגיד בטרם תצמחנה אשמיע אתכם 9
Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.
שירו ליהוה שיר חדש תהלתו מקצה הארץ יורדי הים ומלאו איים וישביהם 10
Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.
ישאו מדבר ועריו חצרים תשב קדר ירנו ישבי סלע מראש הרים יצוחו 11
Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.
ישימו ליהוה כבוד ותהלתו באיים יגידו 12
Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.
יהוה כגבור יצא כאיש מלחמות יעיר קנאה יריע אף יצריח--על איביו יתגבר 13
Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.
החשיתי מעולם--אחריש אתאפק כיולדה אפעה אשם ואשאף יחד 14
Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.
אחריב הרים וגבעות וכל עשבם אוביש ושמתי נהרות לאיים ואגמים אוביש 15
Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.
והולכתי עורים בדרך לא ידעו--בנתיבות לא ידעו אדריכם אשים מחשך לפניהם לאור ומעקשים למישור--אלה הדברים עשיתם ולא עזבתים 16
И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.
נסגו אחור יבשו בשת הבטחים בפסל האמרים למסכה אתם אלהינו 17
Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.
החרשים שמעו והעורים הביטו לראות 18
Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.
מי עור כי אם עבדי וחרש כמלאכי אשלח מי עור כמשלם ועור כעבד יהוה 19
Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?
ראית (ראות) רבות ולא תשמר פקוח אזנים ולא ישמע 20
Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.
יהוה חפץ למען צדקו יגדיל תורה ויאדיר 21
Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.
והוא עם בזוז ושסוי הפח בחורים כלם ובבתי כלאים החבאו היו לבז ואין מציל משסה ואין אמר השב 22
А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.
מי בכם יאזין זאת יקשב וישמע לאחור 23
Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?
מי נתן למשוסה (למשסה) יעקב וישראל לבזזים הלוא יהוה זו חטאנו לו ולא אבו בדרכיו הלוך ולא שמעו בתורתו 24
Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.
וישפך עליו חמה אפו ועזוז מלחמה ותלהטהו מסביב ולא ידע ותבער בו ולא ישים על לב 25
Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

< ישעה 42 >