< קֹהֶלֶת 7 >

טוב שם משמן טוב ויום המות מיום הולדו 1
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
טוב ללכת אל בית אבל מלכת אל בית משתה--באשר הוא סוף כל האדם והחי יתן אל לבו 2
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
טוב כעס משחוק כי ברע פנים ייטב לב 3
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
לב חכמים בבית אבל ולב כסילים בבית שמחה 4
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
טוב לשמע גערת חכם--מאיש שמע שיר כסילים 5
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
כי כקול הסירים תחת הסיר כן שחק הכסיל וגם זה הבל 6
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
כי העשק יהולל חכם ויאבד את לב מתנה 7
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
טוב אחרית דבר מראשיתו טוב ארך רוח מגבה רוח 8
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
אל תבהל ברוחך לכעוס כי כעס בחיק כסילים ינוח 9
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
אל תאמר מה היה--שהימים הראשנים היו טובים מאלה כי לא מחכמה שאלת על זה 10
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
טובה חכמה עם נחלה ויתר לראי השמש 11
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
כי בצל החכמה בצל הכסף ויתרון דעת החכמה תחיה בעליה 12
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
ראה את מעשה האלהים כי מי יוכל לתקן את אשר עותו 13
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
ביום טובה היה בטוב וביום רעה ראה גם את זה לעמת זה עשה האלהים על דברת שלא ימצא האדם אחריו מאומה 14
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
את הכל ראיתי בימי הבלי יש צדיק אבד בצדקו ויש רשע מאריך ברעתו 15
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
אל תהי צדיק הרבה ואל תתחכם יותר למה תשומם 16
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
אל תרשע הרבה ואל תהי סכל למה תמות בלא עתך 17
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
טוב אשר תאחז בזה וגם מזה אל תנח את ידך כי ירא אלהים יצא את כלם 18
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
החכמה תעז לחכם--מעשרה שליטים אשר היו בעיר 19
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
כי אדם אין צדיק בארץ--אשר יעשה טוב ולא יחטא 20
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
גם לכל הדברים אשר ידברו אל תתן לבך אשר לא תשמע את עבדך מקללך 21
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
כי גם פעמים רבות ידע לבך אשר גם את (אתה) קללת אחרים 22
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
כל זה נסיתי בחכמה אמרתי אחכמה והיא רחוקה ממני 23
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
רחוק מה שהיה ועמק עמק מי ימצאנו 24
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
סבותי אני ולבי לדעת ולתור ובקש חכמה וחשבון ולדעת רשע כסל והסכלות הוללות 25
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
ומוצא אני מר ממות את האשה אשר היא מצודים וחרמים לבה--אסורים ידיה טוב לפני האלהים ימלט ממנה וחוטא ילכד בה 26
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
ראה זה מצאתי אמרה קהלת אחת לאחת למצא חשבון 27
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
אשר עוד בקשה נפשי ולא מצאתי אדם אחד מאלף מצאתי--ואשה בכל אלה לא מצאתי 28
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
לבד ראה זה מצאתי אשר עשה האלהים את האדם ישר והמה בקשו חשבנות רבים 29
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

< קֹהֶלֶת 7 >