< קֹהֶלֶת 3 >
לכל זמן ועת לכל חפץ תחת השמים | 1 |
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
עת ללדת ועת למות עת לטעת ועת לעקור נטוע | 2 |
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
עת להרוג ועת לרפוא עת לפרוץ ועת לבנות | 3 |
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
עת לבכות ועת לשחוק עת ספוד ועת רקוד | 4 |
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
עת להשליך אבנים ועת כנוס אבנים עת לחבוק ועת לרחק מחבק | 5 |
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
עת לבקש ועת לאבד עת לשמור ועת להשליך | 6 |
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
עת לקרוע ועת לתפור עת לחשות ועת לדבר | 7 |
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
עת לאהב ועת לשנא עת מלחמה ועת שלום | 8 |
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
מה יתרון העושה באשר הוא עמל | 9 |
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
ראיתי את הענין אשר נתן אלהים לבני האדם--לענות בו | 10 |
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
את הכל עשה יפה בעתו גם את העלם נתן בלבם--מבלי אשר לא ימצא האדם את המעשה אשר עשה האלהים מראש ועד סוף | 11 |
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
ידעתי כי אין טוב בם--כי אם לשמוח ולעשות טוב בחייו | 12 |
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
וגם כל האדם שיאכל ושתה וראה טוב בכל עמלו--מתת אלהים היא | 13 |
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
ידעתי כי כל אשר יעשה האלהים הוא יהיה לעולם--עליו אין להוסיף וממנו אין לגרע והאלהים עשה שיראו מלפניו | 14 |
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
מה שהיה כבר הוא ואשר להיות כבר היה והאלהים יבקש את נרדף | 15 |
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
ועוד ראיתי תחת השמש מקום המשפט שמה הרשע ומקום הצדק שמה הרשע | 16 |
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
אמרתי אני בלבי--את הצדיק ואת הרשע ישפט האלהים כי עת לכל חפץ ועל כל המעשה שם | 17 |
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
אמרתי אני בלבי--על דברת בני האדם לברם האלהים ולראות שהם בהמה המה להם | 18 |
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
כי מקרה בני האדם ומקרה הבהמה ומקרה אחד להם--כמות זה כן מות זה ורוח אחד לכל ומותר האדם מן הבהמה אין כי הכל הבל | 19 |
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
הכל הולך אל מקום אחד הכל היה מן העפר והכל שב אל העפר | 20 |
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
מי יודע רוח בני האדם--העלה היא למעלה ורוח הבהמה--הירדת היא למטה לארץ | 21 |
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
וראיתי כי אין טוב מאשר ישמח האדם במעשיו--כי הוא חלקו כי מי יביאנו לראות במה שיהיה אחריו | 22 |
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?